Ovaj umetnik, čija muzika izražava srpski duh, istoriju i kulturu, neguje tradiciju našeg naroda i približava je publici, uveren je da će i pored trenutnih tenzija na relaciji Beograd-Priština, Srbi uspeti da sačuvaju svoje svetinje.
„To je duboko u nama, naš kod je zacrtan. Mi znamo ko smo, šta smo. To će sigurno biti i dalje aktuelno pitanje i kao što vidite, to više nije ni srpsko ni šiptarsko, nego je postalo međunarodno pitanje. I oko toga se sad spore i velike sile. Vreme će sigurno pokazati i doneti jedno razrešenje u koje mi verujemo, kao što verujemo u Boga, kao što verujemo i u našu istoriju“, kaže Manasijević koji je tri prethodna Vidovdana proveo u Rusiji.
„Proslaviti ovaj praznik u Rusiji bio je stvarno poseban doživljaj za mene. Obično se služi liturgija, zatim sledi jedan prigodan program i uveče koncert. Imao sam tu sreću, zadovoljstvo i čast da učestvujem u obeležavanju Vidovdana tri puta zaredom. U gradu Kingisepu pored Petrograda podiže se crkva posvećena Svetom caru Lazaru, a po planovima bi trebalo da budu dva oltara — jedan posvećen caru Lazaru, a drugi caru Nikolaju. To je jedan poseban doživljaj Vidovdana posle obeležavanja ovog praznika u Gračanici 1989. godine, kada je proslavljeno 600 godina od Kosovskog boja.“
Manasijević ne krije svoju ljubav prema Rusiji, kojoj je i posvetio pesmu „Rusijo, moja voljena“.
„Naša braća Rusi vole da pevaju ’Oj Kosovo, Kosovo’. Izvode ovu pesmu u mnogim prigodnim prilikama i znaju je. Kao što i mi pamtimo ruske pesme koje su vezane za njihovu tradiciju, istoriju i kulturu, koje sa zadovoljstvom nosimo u srcu“, istakao je pojac.
