Ova etno grupa nedavno je promovisala svoj novi ce-de koji se zove „Trilogija sa Košara“. Prema rečima Marka Kačarevića, vođe „Pojaca“, to je njihov doprinos velikoj godišnjici stradanja srpskog naroda.
„Želeli smo da ’Trilogijom sa Košara‘, autora Nevena Milakovića iz Bara, damo doprinos obeležavanju dvadeset godina od NATO agresije na našu zemlju, i uopšte od završetka te slavne bitke. Ono što nas je inspirisalo je činjenica da nikada nismo saznali šta se zapravo dešavalo u južnom delu naše zemlje“, ističe Kačarević za Sputnjik.
On smatra da smo uskraćeni prava na istinu i dve decenije kasnije.
„Verujem da ćemo kad-tad saznati celokupnu istinu. I da će to biti zasnovano ne samo na pesmama i filmovima nego i na nekim ozbiljnim činjenicama i informacijama. Međutim, za to je potrebno vreme. Kao što vidimo, 20 godina je minimum da bi se neke stvari promenile“, kaže naš sagovornik.
Kačarević objašnjava da je njihov ansambl oformljen 2011. godine, otkad se bave očuvanjem srpske duhovne i tradicionalne muzike. Zalaganje „Pojaca“ prepoznao je patrijarh Irinej, koji je ovom sastavu dao blagoslov u svakom njihovom daljem radu na očuvanju srpske muzike.
„Nas četiri drugara sa Teološkog fakulteta želeli smo da ulepšamo crkvena bogosluženja. To je ono što nedostaje našim crkvama. Onda je ideja rasla, sastav se povećavao i priključio nam se ženski deo ansambla“.
Marija Baljević, koja se „Pojcima“ pridružila iz muzičke škole Mokranjac sa odseka za tradicionalno pevanje, kaže za Sputnjik da ne postoji zvaničan kriterijum za prijem u ansambl.
„Bitno je da se poklope energije. Ovo je tim. Neko može da bude fenomenalan solista, ali ako ne ume da se snađe u grupnom pevanju, nije to to“, naglašava Baljevićeva.
Na pitanje da li je etno muzika dovoljno zastupljena na našoj umetničkoj sceni, Marija objašnjava:
„Zahvaljujući raznim etno grupama i sastavima – da, ali opet u nedovoljnoj meri. Danas će, nažalost, svako pre da izađe u kafanu nego što će da ode da gleda neki kulturni događaj“.
Naši sagovornici su saglasni u odgovoru na pitanje šta za njih predstavlja patriotizam.
„Jednostavno – voleti svoju zemlju, ponositi se njome. Nažalost, često čujemo: ’Vi srbujete u Srbiji‘. Hvala tim negativnim komentarima. To nas malo pokreće. Volimo kritiku više nego pohvalu, jer nas ona usmerava u kom pravcu da idemo i da budemo bolji nego što jesmo. Čuvamo i prosto gledamo da budimo tu svest kod našeg naroda, koji je uspavan. Ponosni smo na ono što jesmo i što nam je Bog dao“.
Od realizovanih projekata ansambla „Srbski pravoslavni pojci“ izdvajaju se snimanje ce-dea za obnovu manastira Stupovi kao i snimanje ce-dea sa koračnicama za Vojsku Srbije, čime je obnovljena tradicija pevanja tokom marširanja. Nastupaju širom zemlje, u Republici Srpskoj, ali i u jednom delu Hrvatske.
„Mi se družimo sa ljudima, nikada nismo poželeli da budemo zvezde ili javne ličnosti. Vraćamo tradiciju kroz pesmu, to je naš dar“, zaključuju Kačarević i Baljevićeva za Sputnjik.
