Ministarka odbrane Nemačke Ursula fon der Lajen otvoreno je govorila o tome da je, nakon raskida Sporazuma o raketama, moguć svaki scenario, pa i novo raspoređivanje nuklearnih bojevih glava.
Cilj je kontrola Berlina
General-major u penziji, profesor dr Mitar Kovač kaže da je reakcija Nemaca koji demonstriraju očekivana, zbog sleda događaja posle jednostranog povlačenja Amerike iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, koje su mahom naoružane nuklearnim projektilima.
„Može se reći da Amerika, pored traženja novih rešenja u slabijim državama koje neće pružiti veći otpor, ili državama koje slepo slede njihovu politiku, kao što su Poljska ili Rumunija, ovim potezom za sebe želi da veže i najrazvijenije države Evropske unije. Na taj način „zadržava pravo“ kontrole Nemačke u svakom smislu, pa i u bezbednosnom i vojnom“, smatra dr Kovač.
Javnost ne želi da bude servis SAD
Međutim, dodaje naš sagovornik, demokratska javnost, ne samo u Nemačkoj, već i u drugim državama centralne Evrope, ne želi da bude servis interesa Amerike.
„Očigledno je da razaznaju elemente strategije uz pomoć koje Amerika želi da gura Evropu u sukob i sa Rusijom i sa drugim državama koje strateški, u određenim regionima sveta, spadaju u njihov opseg, a tu uključujemo i Iran. Mislim da će ovakvih protesta biti sve više u državama centralne Evrope, posebno ako mere i nastojanja Amerike budu takve da u svojim postojećim bazama na tlu Evrope instaliraju rakete koje kompromituju bezbednost tih država“, uveren je naš sagovornik.
Neke države su već ranije upozorile da, ukoliko bi došlo do lansiranja takvih raketa sa teritorije neke od država EU, u kojima Amerika ima baze, bi i one imale legitimno pravo da dejstvuju po mestu lansiranja.
„Ova veoma jasna poruka prepoznata je u delu Evrope, a sličan odnos prema baziranju i korišćenju tih raketa sa evropskog kontinenta postoji i u drugim regionalnim silama u svetu. Nemačka bi trebalo postepeno da eliminiše britanski i američki uticaj, jer je nedvosmisleno da ih kontinuirano guraju u sukob na Istoku, na različite načine, pa i na ovaj“, napominje dr Kovač.
Guraju ih u sukob
On dodaje da nemačka vlada može da odbije da se ovakve rakete nađu na njenom tlu, ali je pitanje kolika je odlučnost Vlade u tome.
„Mislim da nemačka Vlada ne može jednostrano da raskine sporazume i da se oslobodi već postojećih vojnih kapaciteta na svojoj teritoriji, ali sigurno je da može osporavati i sprečiti proširenje mandata i baziranje novih efektiva i novih snaga na svojoj teritoriji“, kaže profesor Kovač.
Po njegovom mišljenju, za sada nema opasnosti da Amerika upotrebi te rakete i da iz te baze gađa Iran.
„Ako bi i došlo do eventualnog sukoba, verujem da ne bi koristili teritoriju Nemačke, jer za tako nešto imaju mnoge borbene platforme na moru i u vazduhu. Pre svega, odatle bi lansirali rakete po strateškim ciljevima u Iranu“, pretpostavlja naš sagovornik.
Nemački advokat Rajner Braun, koji je i koordinator protesta u Nemačkoj, rekao je da ova država ima i mogućnosti i centralni geografski položaj za razmeštanje ovih raketa. U isto vreme, u SAD postoje pristalice daljeg razvoja nuklearne strategije nakon okončanja Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, između ostalog, i strategije novog raspoređivanja nuklearnog oružja u Evropi. Ovaj stav je podržao Pentagon.
