Američki Senat je dvopartijskom odlukom odlučio da blokira 8,1 milijardu dolara vrednu prodaju municije Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Mediji u SAD ocenjuju da se radi o oštroj reakciji demokratskih i republikanskih senatora na pokušaj Trampove administracije da zaobiđe Kongres i dozvoli izvoz tako što će proglasiti vanrednu situaciju u vezi sa Iranom.
„Ovo glasanje je glasanje za moć ove institucije, kako bi mogla da nastavi da govori o jednom od najkritičnijih elemenata spoljne politike i nacionalne bezbednosti Amerike, da ne dozvoli da ona bude potkopana nekakvim lažnim hitnim slučajem i da sačuva to institucionalno pravo, bez obzira na to ko sedi u Beloj kući“, rekao je senator Robert Menendez, vođa demokrata u Komitetu za spoljne poslove i glavni zagovornik odluke.
Od Hašogija do Irana...
Nekoliko stvari uzrok su ovakve odluke Senata, objašnjava novinar i doskorašnji srpski ambasador u Egiptu Dragan Bisenić: odnos prema Saudijskoj Arabiji, odnos prema Iranu, odnos prema Donaldu Trampu i američka unutrašnja politička dinamika.
„Najvažnije od svega jeste da su republikanski senatori otkazali poslušnost Trampu. Sedam republikanskih senatora nije se pridružilo zahtevu administracije da se isporuči oružje Saudijskoj Arabiji. Najveću ulogu u tom odbijanju, svakako, imao je slučaj ubistva novinara Džamala Hašogija. Među senatorima koji treba da budu istaknuti u toj grupi od sedam republikanaca i koji ima najistaknutiju ulogu, jeste senator Lindzi Grejem. On je inače bio veliki protivnik Trampove kandidature, bio je blizak prijatelj Džona Mekejna. On je izmenio svoje gledište i postao je jedan od najsnažnijih i najtvrđih pristalica predsednika Trampa. Sada je ponovo protiv Trampa i izjasnio se da je njegov odnos prema Saudijskoj Arabiji promenjen zauvek nakon Hašogijevog ubistva“, objašnjava Bisenić.
Sve dublji jaz u SAD
Republikanski senatori su podržali inicijativu demokrata u tri uzastopna glasanja, a u govorima koje su održali, jasno je mogla da se nasluti ljutnja zbog toga što Bela kuća uporno odbija da kazni saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana zbog ubistva Džamala Hašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu u oktobru prošle godine.
Izveštaj UN, objavljen prošle srede, jasno je pokazao da iza Hašogijevog ubistva stoje saudijske tajne službe i da je u njega direktno umešan saudijski prestolonaslednik.
Nijedno drugo spoljnopolitičko pitanje nije stvorilo toliki jaz između Bele kuće i Kongresa kao što je stvorila prodaja oružja Saudijskoj Arabiji. Već drugi put u poslednja dva meseca članovi Trampove republikanske stranke javno se protive njegovoj spoljnoj politici, a oba doma Kongresa proletos su izglasali ukidanje vojne pomoći Saudijskoj Arabiji zbog njene umešanosti u rat u Jemenu, koji su UN označile kao najveću humanitarnu katastrofu u novijoj ljudskoj istoriji.
„U ovom slučaju, nisu pomogla ni uveravanja ni ubeđivanja da nije dobro da SAD u ovom trenutku, kada je vrhunac zaoštravanja sa Iranom, pokažu svom važnom savezniku, Saudijskoj Arabiji, da nisu na njenoj strani. To je takođe jedan od važnih momenata, zbog toga što govori o podelama koje postoje u samoj američkoj administraciji, pa čak i u Beloj kući kada je reč o daljoj politici i odnosu prema Iranu“, navodi Bisenić.
Jastrebovi u glavnoj misiji
Sve to govori i o odnosu prema Trampu, jer politika konfrontacije prema Iranu, dodaje naš sagovornik, njegov je lični izbor. Američki predsednik, koji nije morao da se pridruži snagama konfrontacije, ušao je u takvu politiku, istovremeno, preko Omana, šaljući signale da je spreman za razgovore.
To govori o podelama u Beloj kući, u kojoj očigledno postoji struja koja smatra da je došao poslednji trenutak da vojna akcija protiv Irana može da se izvede, jer Trampov reizbor nije izvestan. Struja jastrebova, prema Bisenićevim rečima, spremna je da zarad vojne akcije protiv Irana žrtvuje i Trampov najvažniji politički cilj — drugi predsednički mandat.
„Dakle, to sve ulazi i u unutrašnje političke kalkulacije političkog života SAD, budući da je kampanja za izbore sledećeg predsednika već počela i da je to nesumnjivo sada jedan od najvažnijih kriterijuma za sve akcije koje će američka administracija i njegovi izazivači voditi na spoljnopolitičkom planu ubuduće“, smatra Bisenić.
Tramp, sa svoje strane, u naporu da američkom vojnoindustrijskom kompleksu omogući unosan posao na Arabijskom poluostrvu, ima još jedno oružje u rukavu — veto na odluku Senata, što je i najavio da će učiniti.
Ukoliko bi se to dogodilo, veruju američki mediji, demokrate, potpomognute sa sedam republikanskih glasova, neće moći da u oba doma Kongresa (Senatu i Predstavničkom domu) sakupe dovoljan broj glasova da blokiraju predsednički veto.
