Rusija formirala delegaciju za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope

Predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin saopštio je da će u sastavu ruske delegacije biti sedam senatora i 11 poslanika. Prema njegovim rečima, ako Parlamentarna skupština Saveta Evrope u celini prihvati izveštaj belgijskoj poslanika Petre de Suter o ovlašćenjima delegacije prvog dana zasedanja, 24. juna, Rusija će istog dana podneti zahtev da učestvuje na junskoj sednici.

„Rukovodeći organi oba doma Federalne skupštine istovremeno su doneli odluku o formiranju personalnog sastava delegacije Rusije za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope“, rekao je Kosačov.

U senatorskom sastavu delegacije, pored Kisljaka, su i Aleksandar Baškin, Andrej Epišin, Sergej Kalašnjikov, Vladimir Kožin, Tatjana Lebedeva i Sergej Lisovski.

Kosačov je podsetio da su, zbog ranije uvedenih ograničenja, ruski poslanici tokom četiri godine odbijali da učestvuju u radu Skupštine.

„Ako Skupština bude glasala za izveštaj gospođe Suter, ona će priznati da su njena prethodna dejstva protiv Rusije bila pogrešna“, zaključio je Kosačov.

Savetodavni komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojio je nacrt rezolucije u kojem je predložio da se ruskoj delegaciji vrate sva ovlašćenja za učešće u junskom zasedanju.

Dokument predlaže i da se unese promena u povelju organizacije i da se ukaže da, u slučaju osporavanja ili preispitivanja ovlašćenja, članovi ne mogu biti lišeni prava glasa, prava da nastupaju i prava da imaju predstavnike u Skupštini ili u njenim organima.

Odnosi Rusije i Saveta Evrope zaoštrili su se tokom 2014. i 2015. godine, kada su ruskim poslanicima oduzeta brojna prava zbog politike prema Krimu. Moskva je, usled nemogućnosti za rad u takvim uslovima, obustavila učešće svojih poslanika na sednicama.

Krajem juna 2017. godine sukob se pojačao. Moskva je zamrznula deo isplata u budžet organizacije sve dok ovlašćenja delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ne budu potpuno obnovljena.

Ruska strana je nastavila posao na ratifikaciji konvencionih dokumenata.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope priznala je da su mere Moskve dovele do finansijskih teškoća, zbog čega je organizacija morala da zamrzne devet odsto budžeta, a deficit je bio 1,5 miliona evra.

Generalni sekretar Saveta Evrope Turbjern Jagland izjavio je da bi, ako Rusija ne bude plaćala doprinose dve godine, Komitet ministara kao ustavni organ mogao da razmotri pitanje o njenoj isključivanju. Za Rusiju taj rok ističe krajem juna ove godine.