U tekstu pod naslovom „Srpski duh otpora“ navodi se da se Srbi na Kosovu i dalje bore za opstanak, uprkos činjenici da ih je preostalo svega oko 100.000 i da su okruženi sa oko dva miliona Albanaca, jer je oko 250.000 Srba bilo prinuđeno da napusti svoje domove.
„Figaro“ podseća da je od 1999. godine na Kosovu i Metohiji, koje pravoslavni Srbi smatraju svojim Jerusalimom, uništeno oko 150 crkava, kapela i manastira i da se sve to dogodilo tokom i nakon 78 dana vazdušnih napada NATO-a pokrenutih bez mandata Ujedinjenih nacija.
„Figaro“ je svoje čitaoce detaljno informisao i o nedavnom upadu albanskih specijalaca na sever Kosova i Metohije, a autor je tu akciju nazvao brutalnim obeležavanjem godišnjice dolaska međunarodnih snaga.
„Zvanično, cilj je bilo razbijanje mreže korupcije i krijumčarenja. To će zasmejati bilo koga ko poznaje Kosovo, imajući u vidu da je ono stecište svih mogućih prevara i zala: od trgovine belim robljem i krađe automobila, preko opojnih droga, pa čak i trgovine ljudskim organima“, navodi se u tekstu.
Srbi se danas, kako opisuje „Figaro“, grupišu u enklavama i izloženi su stalnoj pretnji iznenadnog nasilja, ali uspevaju da podnesu tešku sadašnjost ugledajući se na bogatu prošlost.
Opisujući položaj Srba na Kosovu, reporter magazina „Figaro“ postavlja pitanje da li je tu reč o aparthejdu, diskriminaciji ili možda segregaciji.
„Na drugim mestima međunarodna zajednica, uvek spremna na odbranu ljudskih prava, ne bi se libila da ovim pojmovima označi Prištinu. Ipak, osim Rusije niko ne brani Srbe. Zahvaljujući nekažnjenosti, vrlo dobro svesna odobravanja SAD i EU, kosovska vlada vrši sve jači pritisak“, navodi se u tekstu.
„Figaro“ podseća i na niz jednostranih poteza Prištine, poput uvođenja takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije, postepenog ukidanja granice između Kosova i Albanije i na kraju, formiranja profesionalne vojske, uz konstataciju da su Srbi na Kosovu žrtve odmeravanja snaga, što ne najavljuje ništa dobro.
U okviru reportaže, autor Žan Luj Tramble intervjuisao je francuskog humanitarca, predsednika udruženja „Solidarnost za Kosovo“ Arnoa Gujona, koji je objasnio zašto mu Priština od 10. septembra prošle godine zabranjuje ulazak na Kosovo i pružanje pomoći i podrške srpskom stanovništvu.
„Moje vozilo su potpuno razmontirali, a mene podvrgli apsurdnom ispitivanju dva agenta bezbednosne službe koji su došli specijalno iz Prištine. Operacija je trajala nekoliko sati, da bi mi na kraju ta dva službenika dala zabranu ulaska i boravka na Kosovu. U tom dokumentu se ne spominju ni razlog ni motiv za tako nešto, pošto nisam počinio nikakvo krivično delo“, rekao je Gujon.
On je uveren da je postao nepoželjan na samoproglašenom Kosovu zato što čini sve da zapadnom javnom mnjenju približi humanitarnu situaciju i probleme srpskog naroda.
„To me neće sprečiti da nastavim dalje, jer je Srbima na Kosovu potrebna podrška. Njihov duh otpora je netaknut — ugledajmo se na njih“, kazao je Gujon.
