Te izmene biće upućene poslanicima na izjašnjavanje.
Predsednik Odbora Đorđe Komlenski konstatovao je da je Odbor utvrdio da je Predlog podnet od Ustavom ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku.
Za izvestioca parlamenta sa zadatkom da poslanicima obrazloži Predlog Vlade za promenu Ustava Odbor za ustavna pitanja je ovlastio predsednika Odbora. Da bi Predlog bio usvojen u Skupštini, potrebna je dvotrećinska većina, a posle toga počinje utvrđivanje konkretnog akta za promenu Ustava.
Za usvajanje Predloga glasalo je 10 članova Odbora, protiv je bio jedan, uzdržanih nije bilo, a troje nije glasalo. U ime Vlade Srbije, Predlog je na početku sednice detaljno obrazložila ministarka pravde Nela Kuburović, ukazujući da se Srbija međunarodnim i domaćim aktima obavezala na jačanje institucija i vladavinu prava, kao i da će u tom procesu izvršiti neophodne reforme koje se tiču pravosuđa, jačanja nezavisnosti sudstva i pojačanja njegove efikasnosti.
Predložene ustavne reforme u oblasti pravosuđa usmerene su na položaj sudske vlasti, javnih tužilaštava, nadležnost Skupštine, način glasanja u Skupštini, imenovanje sudija Ustavnog suda i regulisanje položaja sve tri grane vlasti u Srbiji. „Ono što je zahtevano od Srbije odnosi se pre svega na smanjenje uticaja zakonodavne i izvršne vlasti u postupku izbora sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, postupak izbora članova visokog saveta sudstva, kao i preciziranje uloge Pravosudne akademije“, kazala je Kuburovićeva.
Istakla je da Predlog Vlade ne sadrži tekst amandmana čije se usvajanje traži, nego će krajnji tekst utvrditi Odbor za ustavna pitanja nakon predstojećih javnih slušanja i debata u Narodnoj skupštini. Zbog toga, kako je ukazala, treba razlikovati Predlog za promene Ustava o kome se danas raspravljalo i koji je podnela Vlada i predstojeći akt o promeni Ustava koji treba da utvrdi Odbor, a dvotrećinskom većinom izglasa Narodna skupština.
Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta usprotivila se promeni Ustava, jer, kako kaže, ta stranka smatra da sada nije vreme da se menja Ustav, s obzirom na okolnosti u kojima se Srbija nalazi, mada priznaje da u postojećem Ustavu nije na najbolji način rešena oblast pravosuđa.
Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić takođe je kritikovala Predlog Vlade za promenu Ustava, dok je poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović ukazao da se danas raspravlja samo o proceduralnom pitanju da li će se Ustav menjati ili ne, tako da dalja rasprava nije potrebna.
Poslanik SRS-a Aleksandar Šešelj protivio se promeni Ustava, ocenjujući da se Ustav menja samo zato što to traži Evropska unija od Srbije.
Ovaj Predlog je Vlada Skupštini prosledila krajem novembra prošle godine, a on se odnosi isključivo na deo Ustava iz 2006. koji reguliše pravosuđe. Prema proceduri koju predviđa Ustav, nakon što Odbor razmotri Predlog Vlade za izmenu Ustava, uputiće ga pred narodne poslanike, koji treba da ga usvoje dvotrećinskom većinom glasova, kako bi se uopšte pristupilo utvrđivanju budućih amandmana.
Ako poslanici izglasaju Predlog za izmenu Ustava, skupštinski Odbor za pravosuđe organizovaće javne debate radi utvrđivanja finalne verzije Predloga amandmana.
Ministarstvo pravde je izradilo nacrt ustavnih amandmana, koji je pozitivno ocenila Venecijanska komisija i koji bi trebalo da budu početna osnova za utvrđivanje budućih amandmana.
Nakon što se utvrdi Predlog amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa, njih će takođe morati da izglasaju narodni poslanici dvotrećinskom većinom. Taj Predlog će potom ići na referendum.
