Naime, ŠOS je nastao još 2001. godine, a osnovali su ga Rusija, Kina, Kazahstan, Tadžikistan, Kirgistan i Uzbekistan. Deceniju i po kasnije ŠOS-u su se priključile i Indija i Pakistan, čime je značajno povećan broj stanovnika koji je obuhvaćen ovom organizacijom.
Iako mnogi na Zapadu ŠOS nazivaju „klubom predsednika“, njen potencijal i značaj ne treba zanemarivati — reč je organizaciji koja se bavi ne samo političkim i ekonomskim pitanjima, već i bezbednošću, što podrazumeva i aktivnu borbu protiv terorizma. Čak je i bivši generalni sekretar UN Ban Ki Mun svojevremeno govorio da je ŠOS vodeća organizacija na evroazijskom kontinentu.
Šta je „porodica ŠOS“?
Pored zemalja-osnivača, kao posmatrači i pregovarači ove organizacije učestvuju i mnoge druge velike države evroazijskog kontinenta: Azerbejdžan, Jermenija, Turska, Kambodža, Nepal, Šri Lanka, Mongolija, Belorusija, Avganistan i Iran. Pored toga, države koje nisu članice, ali podržavaju organizaciju su Vijetnam, Laos, Kuba, Severna Koreja, Venecuela, Abhazija i Južna Osetija.
Kada je reč o učešću Evrope u ovoj organizaciji, prema rečima zamenika generalnog sekretara ŠOS-a Vladimira Zaharova, na ovom polju postoji suštinska razlika — EU je nacionalna zajednica, dok je ŠOS i dalje na nivou organizacije, iako se aktivno vode pregovori da se unutar nje takođe uvede apsolutna sloboda po pitanju kretanja kapitala i ljudi.
„Između ŠOS-a i EU formalnih odnosa za sada praktično nema. Kada i dođu predstavnici Evrope na samit ŠOS-a, isplivavaju brojne nesuglasice po pitanju stvaranja međusobnih odnosa. Stvar je u razlici u pristupu, što se moglo primetiti i kada su lideri evroazijskih zemalja dolazili u posetu Evropi“, ukazuje.
Zaharov ocenjuje i da je tako bilo i kada je kineski predsednik Si Đinping posetio Italiju i Francusku. Međutim, dodaje on, ni sama Evropa po tom pitanju nema jedinstven stav — stvar je u tome što Evropa umnogome svoje stavove bazira na američkim, ne samo po pitanju Rusije, već i Kine i drugih zemalja koje su članice ove organizacije.
Zašto je prošli samit ŠOS-a bio istorijski?
Na prošlom samitu ŠOS-a konačno je završen proces ulaska Indije i Pakistana u ovu organizaciju. Time je broj građana koji je obuhvaćen ovom organizacijom prešao polovinu ukupnog broja stanovništva naše planete.
„ŠOS danas ne čini šest država, već osam, uključujući Pakistan i Indiju, čime se ova mnogoprofilna organizacija pretvorila u transregionalnu. Ako uzmemo u obzir još i broj građana i teritoriju koju pokriva, reč je o najkrupnijoj organizaciji u svetu“, pojašnjava Zaharov.
On objašnjava i da obim saradnje i složenost upravljanja procesima, počev od političkih, preko ekonomskih, do bezbednosnih, samo potvrđuju ovu činjenicu. Iako među članicama postoje mnogostruki bilateralni nesporazumi, kao što je to slučaj, na primer, sa Indijom i Pakistanom, dodaje da na nivou ŠOS-a postoji zajednički jezik koji je zasnovan na multipolarnoj diplomatiji.
Glavna pitanja ovogodišnjeg samita
Kako je još ranije bilo najavljeno, prioritet ovogodišnjeg samita biće međunarodna politika, tačnije, uspostavljanje mira u Avganistanu, budući da se to pitanje tiče praktično svih zemalja ove organizacije. Rusija je u rešavanje ovog sukoba najviše uključena, a u poslednjih nekoliko godina ostvareni su važni koraci kako bi se uspostavio dijalog između avganistanske vlasti i talibana.
Pored toga, velika pažnja biće posvećena i Siriji, imajući u vidu da sve članice ŠOS-a jasno dale do znanja da su apsolutno protiv bilo kakvog mešanja drugih zemalja u unutrašnja pitanja te bliskoistočne države. Nuklearni sporazum sa Iranom će takođe biti predmet pregovora, pogotovu u svetlu istupanja SAD iz njega.
Govoreći o ekonomskoj komponenti, glavno pitanje biće realizacija kineskog projekta „Jedan pojas — jedan put“, s obzirom da trenutno postoje određene nesuglasice između Indije i Pakistana oko prolaska tog puta kroz spornu teritoriju Indije.
Kada je reč o Rusiji, eksperti tvrde da će predstavnici ruske delegacije predvođene predsednikom Vladimirom Putinom učiniti sve kako bi dodatno povećale značaj ŠOS-a kao globalne organizacije. Pre svega, ovo se odnosi na činjenicu da će Rusija predložiti da se uvedu određeni mehanizmi kako bi se povećala bezbednost unutar organizacije, naročito kada je reč o borbi protiv terorizma.