Prema istraživanju tima sa Univerziteta Bejlor u SAD, pod Aitkenovim bazenom, koji se nalazi nedaleko od Mesečevog Južnog pola, mogao bi da bude zakopan metalni materijal asteroida koji je u davnoj prošlosti udario u Zemljin prirodni satelit, prenosi B92.
„Zamislite da hrpu metala pet puta veću od Velikog ostrva Havaja zakopate pod tlo. Toliku neočekivanu masu smo otkrili“, rekao je Piter B. Džejms, asistent na planetarnoj geofizici na Bejloru, šef istraživanja koje je objavljeno u časopisu „Geofizikal riserč leters“.
Krater je okruglog oblika, širine oko 2.000 kilometara. Iako je toliko veliki, ne može da se vidi sa Zemlje jer se nalazi na udaljenijoj strani Meseca koja nikada nije okrenuta prema našoj planeti.
Merenja suptilnih razlika u gravitaciji za potrebe istraživanja obavljena su pomoću instrumenata misije GRAIL koju sprovodi američka svemirska agencija.
„Kada smo te podatke iskombinovali s topografskim podacima letelice Lunar rekonesans orbiter (LRO), otkrili smo neočekivano veliku količinu mase stotinama milja ispod dna Aitkenovog bazena na Južnom polu. Jedno od mogućih objašnjenja je da je ta dodatna masa metal s asteroida koji je oblikovao taj krater još uvek usađen u Mesečevu plašt“, rekao je Džejms.
Šta god bila i odakle god da došla, kaže, ta masa privlači dno bazena na dole za gotovo kilometar. Kompjuterske stimulacije udara velikih asteroida pokazuju da bi se, u odgovarajućim okolnostima, jezgra asteroida od gvožđa i nikla mogla raspršiti u gornjem delu Mesečevog plašta, sloja između kore i jezgre.
„Napravili smo matematičke proračune i pokazali da bi dovoljno raspršena jezgra asteroida iz udara mogla da ostanu sastavni deo plašta sve do današnjih dana, umesto da potone u jezgro Meseca“, rekao je Džejms.
Prema drugom mogućem tumačenju, velika masa mogla bi da se sastoji od visoke koncentracije oksida povezanih s poslednjom fazom u ukrućivanju Mesečevog okeana magme.
Aitkenov bazen, nastao pre oko 4 milijarde godina, najveći je, najdublji i najstariji poznati krater u Sunčevom sistemu. Na udaljeniju stranu Meseca, u Aitkenov krater u januaru ove godine prva je sletela kineska sonda „Čang e-4“. Krater je 1970. godine nazvan po američkom astronautu Robertu Grantu Aitkenu.
Džejms kaže da su tokom razvoja Sunčevog sistema mogli da nastanu i neki veći krateri, ali da oni nisu preživeli do danas.
Autori ga stoga smatraju najboljom prirodnom laboratorijom za istraživanje katastrofalnih sudara, drevnih procesa koji su oblikovali kamene planete kakve vidimo danas.
