U tekstu „Još potreban: NATO obeležava 20 godina na Kosovu“ list piše da se Kfor ponaša kao „treća rezerva“, pored lokalne policije i EU, uz izuzetak vezan za srpski pravoslavni manastir Dečani iz 14. veka, koji čuvaju NATO trupe.
NATO vojnici patroliraju ulicama i oni su uglavnom nenaoružani timovi za vezu sa lokalnom zajednicom, koji, primećuje list, rade i nezahtevne poslove, poput merenja temperature u Prištini i drugim glavnim populacionim centrima.
U Dečanima, gde su srpski sveštenici rekli da im treba zaštita, poslednji incident se dogodio 2016. godine, kada su četvorica naoružanih islamista uhapšena ispred manastira.
Radi se uglavnom o usporenom radu, koji podstiče pitanje u pogledu šireg cilja, a jedan vojnik je na pitanje šta mu je zadatak rekao da je 20 godina dug period za mirovnu misiju.
To njegovo mišljenje nije usamljeno, budući da SAD, čijih vojnika ima najviše u misiji — 600, ozbiljno razmatraju da umanje njihovo prisustvo.
Jedan viši zvaničnik zapadnih zemalja ocenio je da bi povlačenje bila ludost.
„U Srbiji broje vojnike. Ovo je zemlja od 1,8 miliona umerenih muslimana. Posle Avganistana i Iraka, potrebni su nam rezultati. To bi za nas moglo biti prava strateška pobeda“, rekao je on.
Amerika, suočena sa takvim argumentima, odlučila je da zasad ne menja broj vojnika.
Velika Britanija daje doprinos sa 30 vojnika, uprkos istorijskom angažmanu na teritoriji u kojoj je nekoliko dece nazvano Tonibler, po nekadašnjem premijeru Toniju Bleru, koji je sa bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom predvodio vojnu intervenciju.
List navodi i da Francuska nema nijednog vojnika.
Nato intervencija 1999. godine, piše „Gardijan“, počela je bombardovanjem Srbije, što je drugi put da je Alijansa bila angažovana od osnivanja 1949. godine — prvi put je to bilo u Bosni, takođe protiv srpskih snaga.
Zapadne snage su bombardovanjem prisilile na povlačenje srpske snage u junu 1999. godine, a tada je 50.000 vojnika, predvođenih Britancem Majkom Džeksonom, ušlo na teritoriju KiM.
Gotovo 10 godina nakon toga proglašena je nezavisnost Kosova, navodi list, koju Srbija i Rusija i dalje ne priznaju i nedavno su zajedničkim snagama sprečile da se pridruži Interpolu.
Prištinski Humanitarno-pravni centar tvrdi da je tokom takozvanog „kosovskog rata“, koji je trajao od januara 1998. do kraja 2000. godine, ubijeno ukupno 13.517 osoba, od čega su 10.415 Albanci, a 2.197 Srbi.
Izvršni direktor NVO Bekim Blaćaj smatra da je potreban odgovarajući istorijski zapis kako bi se suprotstavili „nacionalnim narativima“ koji se pojavljuju.
„Pokušavamo da stvorimo kolektivnu memoriju o ratu“, rekao je on i dodaje da srpska strana pokušava da negira zločine koje je počinila, a da se ista stvar dešava i u Prištini.
„Na Kosovu možete da čujete samo o albanskim žrtvama, ne i o nealbanskim“, rekao je on.
Najnovija izložba organizovana u tri podrumske prostorije prištinske biblioteke posvećena je uspomeni na 1.133 dece koja se vode kao ubijena ili nestala i sadrži predmete koji im pripadaju, uključujući i ranac sa logotipom fudbalskog kluba Bajern iz Minhena, udžbenike koje je koristila jedna žrtva, na dan kada su ga ubile srpske snage.
Konačan mirovni sporazum nije postignut između Beograda i Prištine, čiji je predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači bivši komandant OVK.
Probni pregovori o mogućoj zameni teritorija, po kojima bi Kosovo odustalo od teritorije na severu naseljene pretežno srpskim stanovništvom u zamenu za srpsku zemlju negde drugde nisu doveli nigde, jer ideja nije bila popularna ni u Beogradu, ni u Prištini.
Razdvajanje dveju zajednica danas je najoštrije u Mitrovici, na severu Kosova, gde su odvojene mostom preko reke Ibar — sa Albancima uglavnom na jugu i Srbima na severu.
Uprkos obnovi koju finansira EU, most ostaje zatvoren za saobraćaj, blokiran od strane srpske manjinske uprave na severu, mada otvoren za pešake.
Krajem prošlog meseca došlo je do kratkog rasta napetosti, kada je kosovska policija izvršila brojna hapšenja.
Četiri policajca su povređena, jedan ruski zvaničnik koji radi za UN je nakratko bio uhapšen, a srpski predsednik Aleksandar Vučić stavio je vojsku svoje zemlje u punu gotovost.
Iako se situacija smirila za nekoliko dana, regionalne diplomate zabrinule su se da je epizoda unazadila kosovsko-srpske odnose.
Italijanski general Lorenco D’Adario, koji rukovodi Kforom, rekao je da je situacija nesavršena i složio se da je njegov osnovni zadatak da obezbedi stanovništvo na severu, gde žive Srbi.
„Još uvek smo potrebni. Mi obezbeđujemo suštinu okosnice sistema bezbednosti“, rekao je on, iako, dodaje „Gardijan“, nije jasno koliko će dugo zapadne vlade želeti da ostanu u zemlji koja ostaje relativno mirna, uprkos odsustvu trajnog političkog rešenja.
