Akcije kosovske policije, u kojima je povređen član misije Ujedinjenih nacija, bile su provokacione zbog političkih događaja, dodao je Poljanski.
„Pažljivo smo slušali govor gospođe Vljore Čitaku. Da budem iskren, njoj nema na čemu da se zahvali, osim za slatkorečive primere laži, insinuacija i istorijskih fantazija koje potpiruju mržnju prema Rusiji, koje nisu dostojne sale za sastanke Saveta bezbednosti“, istakao je Poljanski.
„Umesto da se jednostavno izvini za razbojničke postupke svojih sunarodnika, što smo mnogi od nas, da budemo iskreni, čekali“, dodao je on.
Diplomata je istakao da je istraga o prebijanju državljanina Rusije poverena „najokrutnijoj policiji koja je, koliko znamo, i sama krivac za njega“.
„Predlog da se istina traži od kosovskih policajaca sklonih izgredima koji su, svesno prebijajući člana UN, pogazili sva pisana i nepisana pravila, a zatim se pozabavili falsifikovanjem slike događaja uz podršku i učešće najviših lidera Kosova, zvuči apsurdno i podrugljivo“, ocenio je Poljanski.
„Kosovska policija, koja je krajem maja sprovela operaciju ’zarobljavanja bandi‘ na severu pokrajine, delovala je iz provokativnih pobuda zbog nedavnih izbora na kojima su pobedili srpski predstavnici“, izjavio je zamenik predstavnika Rusije u UN.
„Smatramo da su ove akcije policije bile provokativne i namerne“, istakao je Poljanski.
On je objasnio da „ovakva revnost u borbi protiv kriminala ranije nije bila svojstvena prištinskim vlastima“.
„Trenutak napada nije izabran slučajno: samo dan ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, govoreći u Parlamentu, ukazao na spremnost za izradu kompromisnog rešenja kosovskog problema, a kosovske vlasti su ipak odlučile da pokažu da su gazde na severu pokrajine“, objasnio je Poljanski.
On je dodao i da je „nedelju dana ranije, uz ogromnu prednost na opštinskim izborima, pobedila Srpska lista, a ne albanske partije. Pokušaj legalnog osvajanja severnog dela je propao i na snagu je stupila druga — vojna opcija“.
Predstavnica Kosova, ambasadorka nepriznate republike u Sjedinjenim Američkim Državama Vljora Čitaku, koja je prethodno govorila u Savetu bezbednosti UN, izjavila je da je državljanin Rusije Mihail Krasnoščekov „ometao policijsku akciju“, „blokirao put vozilom misije UN“ i „odbio da pokaže potvrdu“, a što se tiče zdravlja prebijenog Rusa, nije se desilo „ništa ozbiljno“.
Poljanski je dodao da Savet bezbednosti UN mora stalno da drži pod kontrolom situaciju na Kosovu, zato što, bez takve kontrole, kosovske vlasti osećaju mogućnost da ne budu kažnjene.
„Nama je očigledno da su se nakon današnjeg sastanka potpuno osramotili oni koji su, uprkos zdravom razumu i degradaciji situacije na terenu, radili na smanjivanju vremena potrebnog za raspravu o kosovskom pitanjima u Savetu bezbednosti UN“, rekao je on.
„Naša diskusija je još jednom potvrdila da, bez stalne pažnje Saveta bezbednosti, kosovsko-albanske vlasti konačno veruju da neće biti kažnjene i da im je sve dozvoljeno. To dovodi u opasnost da se region podstakne u novi krvavi sukob za koji ni SB UN, ni Srbija, ni susedne države nisu zainteresovane“, zaključio je Poljanski.
Akcija specijalnih policijskih odreda samoproglašenog Kosova na severu pokrajine počela je 28. maja ujutru, pod izgovorom da je reč o akciji protiv organizovanog kriminala.
Kosovska policija je upala na sever Kosova i Metohije u oklopnim vozilima. Lokalni Srbi su postavili barikade na trasama u Kosovskoj Mitrovici i Zubinom Potoku i sukobili se s policijom, nakon čega je došlo do pucnjave.
Kosovska policija je saopštila da je tokom operacije uhapšeno 19 njenih saradnika, a vlasti Srbije su navele da je uhapšeno devetoro građana. Šestoro je oslobođeno 30. maja, a troje je na lečenju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici.
Nekoliko ljudi je povređeno, među njima i troje policajaca, novinar i dva saradnika Ujedinjenih nacija, od kojih je jedan Rus Mihail Krasnoščekov.
Njemu su dijagnostikovani prelomi lobanje i gornje vilice. Rus je kasnije prevezen u Beograd na lečenje. Kosovske vlasti su saopštile da će zahtevati da mu bude oduzet imunitet saradnika UN.
