Kazahstan je posle tri decenije dobio novog predsednika. Nursultan Nazarbajev, koji je na čelu zemlje bio skoro 30 godina, u martu je podneo ostavku na mesto predsednika. Njegovu funkciju je privremeno preuzeo Kasim Žomart Tokajev, koji je pre toga bio predsednik Gornjeg doma Parlamenta. Tri nedelje nakon preuzimanja dužnosti, Tokajev je sazvao vanredne izbore, na kojima je juče i pobedio.
Šef Evroazijskog analitičkog kluba Nikita Mendkovič kaže za Sputnjik da je Tokajev čak najavio određene inicijative, kao što je ukidanje barijera u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza.
„Govorio je i o neophodnosti tesne koordinacije spoljne politike zemalja u sastavu Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Podsetimo da je njegovo prvo inostrano putovanje bilo u Moskvu, gde su postignuti prvi sporazumi, među kojima je izgradnja nuklearne elektrane uz učešće ’Rosatoma‘ na teritoriji Kazahstana, kao i sporazumi o otvaranju novih ogranaka ruskih univerziteta i ruske škole u Kazahstanu“, objašnjava Mendkovič.
Dodao je i da će Tokajev morati da rešava mnogo problema, pošto se u ovom trenutku u štampi već vode određene rasprave na temu da li je u okviru saveza Rusije i Kazahstana u poslednjih 20-30 godina Kazahstan više dobijao nego što je pružao.
Kazahstan je pre nekoliko godina postao i deo rešavanja sukoba u Siriji, tako što su se u glavnom gradu Astani okupljali predstavnici Rusije, Irana i Turske. Takozvani pregovori u Astani dali su toj državi određen međunarodni značaj.
„Iskreno rečeno, proces u Astani nema samostalno značenje u smislu onoga što se dešava u Astani. Rusija se može konsultovati sa Turskom i Iranom na bilo kojem drugom mestu, na primer, u Sočiju. Međutim, očigledno da je delovao neutralan status Kazahstana. Postoji takvo mišljenje, i ja sam saglasan u velikoj meri, da je to u mnogo čemu bio prijateljski gest Moskve prema Astani. Kazahstanu su pružili mogućnost da bude deo velike međunarodne politike, da učestvuje u tako ozbiljnim procesima“, ističe Mendkovič.
Kada je reč o odnosima s Kinom, Mendkovič kaže da su za Kinu Srednja Azija i Kazahstan prvo glavni dobavljači prirodnih resursa za industriju, a drugo, to je tranzitna zona na putu ka Evropi preko teritorije Evroazijske unije.
„Zahvaljujući učešću Kazahstana u Evroazijskom savezu i stvaranju jedinstvene tranzitne zone, postignut je određeni uspeh na polju saradnje sa Kinom, privučene su investicije. U suprotnom, interesovanje Kine za Kazahstan bi bilo mnogo manje“, naglašava Mendkovič.
Naš sagovornik dodaje i da odnosi Kine i Kazahstana ne utiču na odnose Rusije i Kazahstana, iako postoje određena neslaganja Moskve i Pekinga o nekim regionalnim pitanjima.
„Kinezi smatraju Rusiju glavnim političkim igračem i garancijom za bezbednost u regionu, s obzirom na to da su ruske vojne baze i Organizacija Dogovora o kolektivnoj bezbednosti glavni garanti bezbednosti u Srednjoj Aziji. Obezbeđuju sigurnost i od terorističkih pretnji sa juga, iz Avganistana, gde se vodi napeti građanski rat u kojem učestvuju Islamska država i druge međunarodne terorističke organizacije“, rekao je Mendkovič.
Zamenik šefa katedre za državnu politiku Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, generalni direktor Centra za istraživanje kriznih situacija u društvu Maksim Vilisov podseća da je lider Kazahstana bio glavni pokretač Evroazijskog ekonomskog saveza.
„Teško da će posle ovih izbora biti reči o promenama u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza. Još nakon raspada SSSR-a, Kazahstan je bio veoma zainteresovan za očuvanje jedinstvenog finansijskog sistema sa Rusijom, kao i za pristup ruskom tržištu, kako u pogledu prodaje, tako i u pogledu tranzita energije. Njima je od koristi da što duže očuvaju i pravno učvrste svoj preferencijalni status u odnosima sa Rusijom“, objašnjava Vilisov.
