Ispod olovke se pred očima pojavljuje karta ekonomske situacije u Aziji. Robot je vidi u ovakvim apstraktnim uzorcima. Ove portrete i pejzaže su takođe naslikali kompjuterski programi. Značajne mogućnosti veštačke inteligencije i digitalne tehnologije u Ermitažu predstavljaju zemlje koje investiraju u Rusiji. Za godinu dana broj tih projekata je utrostručen.
I ovi nedavni domaći projekti imaju velikog izgleda za uspeh. Pametni šlem i na udaljenosti od 15 kilometara daje signal dispečeru ako se njegov vlasnik nađe u problemu. Senzor reaguje na udarce. A pored ovog šlema nema šanse da prođeš neopažen. Pomoću video-programa se prepoznaje domaće lice, a može se proveriti i da li je strano lice traženo, pa na taj način pomaže i u rasvetljavanju krivičnih dela.
„Izneli su bicikl iz ulaza. Videli smo ko ga je izneo, pratili smo kamere na zgradama, pored kojih ulaza je prošao, u koji automobil je ubacio bicikl. I bukvalno su za nekoliko sati uhapsili čoveka, a bicikl vratili vlasniku“, rekao je tehnički rukovodilac projekta „Sigurna stambena zgrada“ Stjepan Jurlov.
Prvih 6.000 pametnih interfona u dogovoru sa stanovnicima Sankt Peterburga su instalirali besplatno. Drugi regioni su takođe zainteresovani za projekat.
Veliko je interesovanje i za projekte Ruskog hemijsko-tehnološkog univerziteta. Oni su smislili jedinstveni aerogel. Tri minuta — i krvarenje je zaustavljeno. Preparat je već u fazi testiranja.
„Čestice aerogela u potpunosti ispunjavaju ranu, one bubre, dobijaju oblik rane i imaju tampon efekat. Na taj način se krvarenje u potpunosti zaustavlja, što pomaže dok se pacijent dovede do hirurške sale u kojoj će mu ranu zašiti“, kaže zamenik rukovodioca Međunarodnog obrazovno-naučnog centra „Mendeljejev“ Darija Lovska.
O novim tehnologijama, posebno onim digitalnim, priča se na skoro svakom skupu ekonomskog foruma. A poslednjih godina je i sve više projekata iz ekologije. Obezbediti čistu budućnost — na to su pozivale ceo dan devojke odevene u kostime napravljene od otpada. O problemima otpada na svetskom nivou razgovaralo se odvojeno.
„Svi shvataju da se nekako mora rešiti problem sa otpadom, ali niko ne razume ko će to platiti. A to će se platiti zahvaljujući ekonomskom rastu cele jedne nove grane. Zato što je pojava tehnologije — investicija, otvaranje radnih mesta, to je faktički nova grana privrede“, kaže predsednik saveta direktora grupacije „Endži i Suez“ Žerar Mestral.
Uzimajući u obzir iskustvo Francuske i drugih država, Rusija namerava da u narednih pet godina poveća nivo prerade smeća za pet puta. Učesnici foruma pozivaju da se pažljivo sortira otpad i u kuhinji, kod svojih kuća, jer smeće može imati drugi život. Na primer, vaza od starog stakla i klupa od prerađene plastike, patike iz okeanskog smeća, odeća od otpada.
Na ekonomskom forumu u Peterburgu je prisutno 17.000 učesnika. U programu su govor predsednika Rusije i predsednika Kine. Svoje učešće na forumu najavili su i predsednik Bugarske i premijeri Jermenije i Slovačke. U Peterburgu je prisutno skoro 2.000 ruskih i inostranih kompanija.
„Ovaj događaj generiše veliki broj ideja i predloga. I mi želimo da podelimo naše iskustvo stvaranja sistema saradnje između proizvodnog sektora velikog i malog biznisa, jer na forumu se potpisuju realni ugovori i sporazumi. Prošle godine, na primer, ovde su potpisani dokumenti u vrednosti od stotinu milijardi dolara“, saopštio je predstavnik saveta direktora AO „Banka inteza“ Antonio Faliko.
Broj diskusionih panela ove godine je povećan za skoro četvrtinu. Događaj je postao veći, zbog delegacije iz Kine — u Rusiju je stiglo skoro 1.000 ljudi. Kineski jezik se čuje isto koliko i ruski i engleski, dok se po paviljonima čuju melodije iz Azije, kao i iz Rusije, ali i one zvuče istočnjački.