„Što se tiče sankcija, kada su bile uvedene imale su ekonomski i politički cilj. Ekonomski cilj — nanošenje štete ruskoj ekonomiji, a politički — stvaranje uslova za realizaciju Minskog sporazuma“, rekao je Sijarto.
On je naglasio da ni jedno ni drugo nije postiglo svoj cilj.
„Naprotiv, stvorene su mogućnosti da napravimo realnu, poštenu analizu da li uopšte ima smisla da sankcije ostanu na snazi“, zaključio je mađarski ministar.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine na referendumu održanom 16. marta, nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača u Republici Krim i 95,6 odsto u Sevastopolju. Moskva je više puta izjavljivala da su stanovnici poluostrva svoju volju izrazili demokratski i u punom skladu sa međunarodnim zakonom i Poveljom UN. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.
