Ljajić i Nikišina, koji su se sastali na marginama 23. Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, definisali su sledeće korake ka konačnom potpisivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji će Srbiji omogućiti da 99,5 odsto svojih proizvoda plasira na tržištu od preko 180 miliona ljudi.
„Do tada preostaje da uradimo pravno-tehničku redakciju teksta. Ne verujem da će tu biti bilo kakvih problema, s obzirom na to da je tekst u suštinskom i sadržajnom smislu u potpunosti usaglašen“, dodao je Ljajić.
Ljajić je naveo i da je na sastanku dogovoreno da se u septembru, pre potpisivanja Sporazuma, organizuje poslovni forum srpskih biznismena i biznismena iz pet zemalja EEU, sa ciljem da se upoznaju sa sadržajem Sporazuma.
„Bila bi velika šteta za nas da ne iskoristimo ovaj Sporazum koji nam omogućava pristup tržištu od preko 180 miliona ljudi. Ovo je prilika za naše poslovne ljude, za naše izvoznike, i verujem da ćemo mi, ukoliko bude inicijative sa naše strane, višestruko povećati obim robne razmene i sa Ruskom Federacijom, ali i drugim zemljama-članicama EEU (Kazahstanom, Jermenijom, Belorusijom i Kirgizijom)“, naglasio je Ljajić.
Na pitanje šta je to što Srbija može da ponudi zemljama EEU i ima li kapacitete potrebne da pokrije tako veliko tržište, Ljajić podseća da je Srbija dosad 90 odsto robe izvozila na tržište Ruske Federacije.
„To je oko milijardu dolara izvoza roba. Ako govorimo samo o tržištu Ruske Federacije, naš cilj je da u naredne dve ili tri godine to povećamo na milijardu i petsto miliona dolara, a s druge strane da otvaramo ova nova tržišta gde dosad nismo bili prisutni. Mi sada imamo dve nove zemlje sa kojima nismo imali Sporazum o slobodnoj trgovinu, a to su Jermenija i Kirgizija“, podsetio je srpski ministar.
Prema Ljajićevim rečima, istovremeno se proširuje obim roba koje će biti na bescarinskom režimu.
„Tu, pre svega, mislim na sve vrste ovčijeg i kozijeg sira, koji će u neograničenim količinama moći da se izvoze, a takođe i sve vrste voćnih rakija i dve hiljade tona cigareta koji su novi proizvod, nova roba koja se izvozi na tržište cele Unije. Takođe, tu je i četiristo tona od jedne vrste kravljeg sira, s obzirom na to da su sirevi u najvećem obimu na bescarinskom režimu. Nadam se da će sve to zajedno omogućiti da robna razmena značajno bude povećana. Ne treba da naglašavam značaj tržišta Ruske Federacije. Ona je peto izvozno tržište za naše proizvode, četvrto uvozno. Prema tome, ovaj Sporazum, ali i koraci koji treba naši privrednici da preduzmu treba da omoguće da ova robna razmena bude značajno veća“, podvukao je Ljajić.
Ljajić se na marginama foruma u Sankt Peterburgu sastao i sa ministrom ekonomije Palestine sa kojim je dogovoreno da se do septembra meseca usaglasi jedan probni sporazum o ekonomsko-tehničkoj saradnji koji podrazumeva formiranje Mešovitog komiteta, a da u septembru u Beogradu taj sporazum bude potpisan i da tada bude organizovan poslovni forum naših privrednika sa biznismenima iz Palestine i kako je rekao, ne samo onih koji posluju u Palestini već i predstavnika palestinskih firmi koji rade i posluju širom sveta.
Cilj je da srpski i palestinski biznismeni na tim sastancima u Beogradu pokušaju da pronađu konkretne modalitete buduće ekonomske, trgovinske i svake druge saradnje, naglasio je Ljajić.
On je ocenio da Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu, koji okuplja ogroman broj političara i privrednika iz celog sveta, daje priliku da se sklope važni dogovori.
„Očekuje me još niz bilateralnih susreta koji će biti ovog tipa i na kojima ćemo pokušati da ne pričamo samo o potencijalima, našim željama i mogućnostima već da vidimo šta konkretno možemo da uradimo“, zaključio je Ljajić.
