Isporuka američkih vozila predviđena je programom američkih donacija albanskoj vojsci, odnosno sporazumom između SAD i Albanije iz 2015. godine u okviru kojeg je Vašington već isporučio Tirani 77 oklopnih vozila „hamvi“, u okviru najavljenih 248 takvih vozila, i tri oklopna vozila „makspro“. Nešto ranije Albanija je od Italije kao donaciju dobila i sedam lakih oklopnih vozila „iveko LMV“.
Albanija će od SAD kao donaciju dobiti i tri srednja dvomotorna helikoptera UH-60 „blek houk“. Helikopteri su polovni, ali u odličnom funkcionalnom stanju. Albansko ratno vazduhoplovstvo, „Forca Ajrore“, dobiće L verziju „blek houka“, pa su albanski piloti i tehničko osoblje već počeli obuku za te letelice u Nacionalnoj gardi Nju Džerzija. Inače model L tog helikoptera proizvodio se od 1989. do 2007. godine. Letelica može da preveze 11 potpuno opremljenih vojnika, ili 20 lako opremljenih boraca. Može biti naoružana sa mitraljezom M-60 od 7,62 mm i mitraljezom GAU-19/A od 12,7 mm. Helikopter ima krilne nosače oružja, na koje se montira naoružanje od po 2.268 kg, odnosno može da ponese po 16 raketa vazduh-zemlja AGM-114 „helfajer“, kao i lansere nevođenih projektila od 70 mm.
Oružane snage Albanije, „Forcat e Armatosura te Republikes se Shqiperise“, nastoje da poboljšaju svoju mobilnost, pa je tako laki pešadijski bataljon albanske kopnene vojske sa 1.000 pripadnika krajem prošle godine uspešno položio sve ispite i testove borbenog osposobljavanja pred inspektorima NATO-a. Sertifikati su dobijeni na vežbi „Albanski lav 2018“. Osnovno streljačko naoružanje tog lakog pešadijskog bataljona čine italijanske puške AR70/90 „bereta“, takođe donacija Rima Tirani. Za prevoz pripadnici tog bataljona koriste vozila „hamvi“.
Albanija je ponudila Amerikancima i NATO-u svoju staru vazduhoplovnu bazu Kucove, koja se nalazi 60 km južno od Tirane, u blizini grada Berata. Baza je počela da se gradi još 1955. godine u vreme diktatora Envera Hodže i bila je glavno vazduhoplovno uporište za albansku mlaznu avijaciju. Kada je posle šest godina sagrađena, imala je glavnu poletno-sletnu pistu dužine 2.850 metara i pomoćnu pistu dugu 2.500 metara, koja počinje praktično iz obližnjeg brda. Vojni aerodrom Kucove ima i 40 betonskih zaklona-kaponira za avione.
Tokom građanskih nemira u Albaniji 1997. godine baza Kucove bila je dosta devastirana, ali je u periodu od 2002. do 2004. dobila novi kontrolni toranj, osvetljenje, obnovljene rulne staze i platforme kao nove stajanke aviona. Ranije je bilo ideja da Kucove postane i civilni komercijalni aerodrom, ali se ulaskom Albanije u NATO od te ideje odustalo. Sada Tirana očekuje da Amerikanci i NATO u novu modernizaciju baze Kucove ulože oko 50 miliona evra.
Sa tom vazduhoplovnom bazom, kao i s aerodromima Petrovac kraj Skoplja i Slatina kraj Prištine, a tu je i aerodrom Golubovci kraj Podgorice, NATO bi imao odličnu pozadinsku aerodromsku mrežu za transport, uopšte logistiku, ali i za neposrednu kontrolu vazdušnog prostora ovog dela Balkana.
Ako se tome doda i da je „Sedma trening komanda“ američke kopnene vojske u Evropi još u septembru prošle godine izdala sertifikat vojnom poligonu Krivolak u Makedoniji za upotrebu avijacije kopnene vojske SAD, da su pripadnici te komande praktično stalno prisutni na tom poligonu, da je na Krivolaku već postavljena pista duga 300 metara za bespilotne letelice, da je na Krivolaku već boravio i vežbao Drugi konjički puk evropskih kopnenih snaga SAD, da se tu i sada odvijaju vežbe NATO snaga, da su pripadnici „kosovskih bezbednosnih snaga“, njih oko 100, nedavno vežbali sa snagama NATO-a na poligonu Slunj u Hrvatskoj, da su Amerikanci donirali Prištini tridesetak „hamvija“, da Turci i Amerikanci obučavaju Albance sa Kosova za pilote helikoptera, da je celokupna obuka „kosovskih bezbednosnih snaga“ po NATO standardima, onda je potpuno jasno da Amerikanci i NATO užurbano ojačavaju svoju drugu, pozadinsku i ne manje važnu, liniju fronta prema Rusiji u ovom delu Evrope. Naime, na prvoj liniji fronta prema Rusiji u Jugoistočnoj Evropi su Ukrajina, Rumunija i Bugarska, a na drugoj liniji su Grčka, Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora i ono za šta oni na Zapadu smatraju da je Kosovo.
Tema za razmišljanje za Beograd, ali i za Moskvu…
