Test je sproveden radi provere znanja u okviru priprema za državnu maturu.
Iscrpan kviz u formi pravog školskog testa odvijao se jednom mesečno kroz punih sedam etapa, u kojima je ova ekipa bila ubedljivo najbolja, hrvatski portal „Novosti“ .
Đorđe Subotić tim povodom za portal kaže da učenici Srpske pravoslavne gimnazije imaju tu privilegiju da se školuju u Hrvatskoj i da čitaju dela iz književnih razdoblja koja nisu predviđena na časovima hrvatskog jezika.
Subotić, Medić i Nenadović su tri školska i domska druga. Učenici su trećeg razreda Srpske pravoslavne gimnazije i odlični su đaci, a za kviz se, kažu, uopšte nisu pripremali, prenosi njihove utiske novinarka Anja Kožul.
„Novosti“ konstatuju da njihova profesorka Mira Bićanin nije mogla dobiti bolju reklamu od ove, a Đorđe Subotić kaže da je ona najstručnija u toj oblasti, te da su sa njom časovi veoma zanimljivi.
„Nemamo štreberski pristup gradivu. To je više debata u kojoj iznosimo svoj način razmišljanja o tome šta možemo iz nekog razdoblja istorije i književnosti naučiti, kako to danas možemo primeniti. To važi čak za onaj dosadan period književnosti, poput hrvatskog baroka. Nismo se pripremali za kviz, dali smo sve od sebe, a nešto smo i pogađali“, kaže mladi Subotić.
U poslednjih nekoliko godina kvizovi su postali vrlo popularni, od knjižara, preko fakulteta, škola, pa čak do kafića.
Đorđe, Aleksandar i Siniša ne prate taj trend, jedino su želeli da provere svoje znanje i da se zabave.
Nisu pridavali značaj tome, valjda zato što su se i ranije takmičili na državnim takmičenjima, pa se tako Aleksandar okušao na županijskom iz geografije i biologije, a Aleksandar iz istorije i geografije.
Funkcišu kao odličan tim: Siniša je odličan u hrvatskoj gramatici, a Đorđe i Aleksandar „rasturaju“ hrvatsku i svetsku književnost.
Opšta kultura podjednako dobro ide svoj trojici, puno čitaju, slušaju, prate političku i društvenu situaciju. Bez obzira koliko su dobri u tome, niko od njih nema nameru da studira jezike i književnost.
Aleksandra trenutno najviše zanima biologija, pa sebe vidi na medicini, dok je pre imao želju da upiše teologiju. Đorđe želi da bude prirodnjak, iako mu dobro idu i društvene nauke.
„Vidim sebe na farmaciji, to mi je veći izazov“, kaže Aleksandar koji je, ističe, svestan zakonitosti tržišta rada.
Siniša razmišlja o pravu.
Sa sigurnošću znaju da će ostati u Zagrebu.
Na pitanje koji predmet im je draži — srpski ili hrvatski, uglas odgovaraju hrvatski.
Kažu da časove oba jezika ne doživljavaju kao dvostruki posao, zato što se gradivo u velikom delu preklapa, što dobro dođe za utvrđivanje znanja.
„U osnovnoj školi smo učili hrvatski i jako nam je drago što imamo priliku učiti srpski koji je bitan za nas u smislu identiteta, ali i zbog autora koji su u hrvatskom obrazovnom sistemu prećutani. Imamo kvalitetnu nastavu iz srpskog i na neki način imamo privilegiju da se školujemo u Hrvatskoj, a da čitamo dela iz književnih razdoblja koja nisu predviđena na časovima hrvatskog. Naši vršnjaci ne znaju za Branka Ćopića ili, recimo, za Branislava Nušića“, ispričao je Đorđe.
Gimnazija koju pohađaju, kaže Đorđe, ima puno prednosti i nije ograničena samo na učenike srpske nacionalnosti.
