Prvi dan ove radne nedelje „Gasprom“ je dočekao kao najskuplja ruska kompanija, smenivši na pijedestalu kompaniju „Zberbank“. Akcije „Gasproma“ na Moskovskoj berzi za svega tri sata dostigle su maksimalnu vrednost od avgusta 2008. godine od 250 rublji za akciju. Poređenja radi, od početka 2012. do maja 2019. vrednost akcija kretala se u dijapazonu od 110 do 170 rublji za akciju.
Najnovijim skokom tržišna kapitalizacija ruske energetske kompanije povećana je sa 57 na 75 milijardi dolara. Prema mišljenju nezavisnog analitičara za energetiku Nikolaja Hrenkova, prvi razlog za takav skok jeste to što je „Gasprom“ udvostručio vrednost dividendi.
Naime, u maju je Savet direktora „Gasproma“ obradovao akcionare planovima da za 2018. godinu isplati rekordne dividende od 16,61 rublju za akciju, umesto očekivanih 10,43 rublje. Međutim, u maju je uprava odlučila da udvostruči dividende u odnosu na prošlu godinu, što je bilo potpuno iznenađenje. Za 28. jun zakazana je skupština akcionara koja treba donese odluku o rekordnim dividendama u vrednosti od 393 milijarde rubalja.
Drugi razlog, kako objašnjava Nikolaj Hrenkov, jeste taj što je prošla godina za „Gasprom“ bila veoma uspešna.
Prema finansijskom izveštaju „Gasproma“ za prvi kvartal ove godine, čisti profit, prema međunarodnim finansijsko-računovodstvenim standardima, porastao je za 44 odsto.
„Kompanija je isporučila rekordnu količinu gasa namenjenog za izvoz, a potražnja za gasom raste iz dana u dan“, ističe Hrenkov u izjavi za za Sputnjik.
Podsetimo da se cena gasa formira u zavisnosti od prosečne cene nafte u periodu od šest do 12 meseci, što znači da se poskupljenje crnog zlata prošle godine odrazilo na rast cena gasa u prvom kvartalu ove godine.
Hrenkov vrtoglavi rast vrednosti akcija „Gasproma“ objašnjava i planovima za naredne godine koje je nedavno objavila ta kompanija.
„’Gasprom‘ je saopštio da će za nekoliko godina isplatu dividendi povećati do 50 odsto. Naravno, akcionari reaguju na to pozitivno. I četvrto, bez obzira na zabrinutost akcionara zbog ogromnih projekata i investicija ’Gasproma‘ u ’Severni tok 2‘, ’Turski tok‘ i kineski gasovod ’Snaga Sibira‘, oni shvataju da će u dugoročnoj perspektivi ti projekti doneti i te kakvu finansijsku dobit“, naglašava Hrenkov.
Ruski ekspert veruje da je deo perspektivnih projekata i onaj koji se odnosi na Srbiju i produženje „Turskog toka“.
„Potpuno je jasno da je dobra stvar ako ’Gasprom‘ izvozi i na Zapad, i na Istok. Srbija je u datom slučaju partner, budući da tamo radi zajedničko preduzeće NIS, a očekuje se da će ove godine tamo biti obavljen značajan deo radova na postavljanju gasovoda kroz Srbiju uz podršku predsednika i Vlade“, kaže naš sagovornik.
Hrenkov posebno ističe da je rast deonica „Gasproma“ pokazao, između ostalog, i da najavljena obustava tranzita gasa preko Ukrajine neće uticati na rad te kompanije.
„Bez obzira na složenost situacije u vezi sa ukrajinskim tranzitom, ’Gasprom‘ putem diversifikacije može da sačuva ulogu glavnog isporučioca gasa za Evropu, zahvaljujući novim maršrutama. Naravno, time su zadovoljni akcionari i dugoročni investitori, a nisu srećni samo oni koje interesuju spekulativne operacije s akcijama“, konstatuje Hrenkov.
Dodajmo da je „Gasprom“ u ponedeljak objavio i podatke o rekordnoj eksploataciji gasa u poslednjih osam godina. Za pet meseci 2019. godine proizvedeno je 222,7 milijardi kubnih metara gasa, što je za 2,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
