„Zaštita Krimskog mosta istog je stepena bezbednosti kao i zaštita reaktorske kupole nuklearne elektrane“, izjavio je zvanični izvor iz ruske Federalne službe bezbednosti.
On je rekao da se odbrana zasniva na principu A2/AD (zabranjena zona), tj. na obeležavanju područja sa većom opasnošću za raspoređivanje ili kretanje neprijateljskih snaga.
Vazdušna odbrana
Sistem vazdušne odbrane štiti most od napada iz vazduha. U blizini mosta su postavljeni protivvazdušni sistemi Tor, Pancir i Buk-M2. Uz S-400, koji je raspoređen u luci Feodosija, oni su sposobni da sruše sva postojeća sredstva vazdušnog napada, uključujući strateške bombardere i balističke i krstareće rakete, kao i projektile ispaljene sa zemlje.
Zaštita od kopnenih i pomorskih napada
Da bi se osigurala bezbednost mosta u slučaju napada, ruska Nacionalna garda je oformila pomorsku brigadu. Brigada ima arsenal sredstava za sprečavanje sabotaže sa kopna i mora. Jedinica je odgovorna za pregled putnika i vozila, izvršava kontrolu puteva i stubova mosta 24 sata dnevno. U slučaju opasnosti, članovi brigade bi se pojavili za nekoliko minuta.
Podvodna zaštita
Podvodni deo tesnaca kontroliše nekoliko antisabotažnih brodova serije 21980. Oko mosta je instalirana i mreža podmorskih hidrofona Amulet P. U slučaju opasnosti, pripadnici ruske Nacionalne garde na brzim patrolnim čamcima tipa „Raptor“ delovali bi bez odlaganja.
Izgradnja Krimskog mosta
Da bi se izbeglo slučajno dodirivanje brodova sa nosačima i da bi se zaštitili stubovi mosta, graditelji su instalirali snažne konstrukcije od metala i armiranog betona. Takođe, i ruska granična straža i crnomorska flota su odgovorni za bezbednost objekata duž čitave dužine, od obale do obale.
Dužine od 19 kilometara, Krimski most je najduži u Evropi. Impresivan inženjerski dragulj otvoren je 15. maja 2018. godine.
