Srbija i Filipini su odlučili da se pridruže globalnoj kupovini poluga usled sličnih tendencija centralnih banaka u svetu.
Srbija će povećati svoje zlatne rezerve sa 20 na 30 tona do kraja 2019. godine, a zatim do 50 tona u narednoj godini.
Odluka je doneta nakon sastanka predsednika zemlje Aleksandra Vučića s delegacijom MMF-a, gde su mu predstavnici Fonda rekli da će odobriti kupovinu zlata ako se uklopi u strategiju Srbije o povećanju deviznih rezervi.
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su devizne rezerve zemlje trenutno vredne 11 milijardi evra.
Što se tiče Filipina, usvojili su zakon kojim se prodaja zlata malih rudara Centralnoj banci oslobađa od akciza i poreza na dohodak kako bi se povećale devizne rezerve zemlje i sprečilo crno tržište.
Prema podacima Rojtersa, mali rudari su pronašli način da zaobiđu poreze koji su uvedeni 2011. godine prodajom zlata na crnom tržištu, dok je po zakonu trebalo da prodaju svo zlato centralnoj banci zemlje po cenama važećim na svetskom tržištu. Zalihe zlata na Filipinima ostale su nepromenjene — na oko 198 tona u prvom kvartalu 2019. i u četvrtom kvartalu 2018. godine.
Ranije ovog meseca, Svetski savet za zlato je izvestio da je neto kupovina zlata Ruske centralne banke bila najveća u prvom kvartalu 2019. godine — kupila je 55,3 tona i povećala zlatne rezerve zemlje na 2.168,3 tona, dok je drastično smanjila svoje udele u američkom trezoru, kao deo svojih planova za dedolarizaciju. Kina je takođe među najvećim kupcima, kupila je 33 tone zlata u prvom kvartalu ove godine.
Sveukupno, neto kupovina centralnih banaka širom sveta dostigla je svoj najviši nivo, u smislu neto kupovine u prvom kvartalu, od 2013. godine, što je porast od 68 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
