Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković potvrdila je da se u trezoru nalazi ukupno 20,8 tona zlata i da se razmatra mogućnost kupovine nove količine.
„NBS kao fiskalni agent Srbije ima legitimno pravo da u kriznim vremenima pojača aktivnost kupovine zlata. I takav savet predsednika Srbije o kupovini zlata je dobrodošao“, rekla je Tabakovićeva.
Ona je dodala da je od 2012. godine NBS kupila blizu sedam tona zlata.
„Nastavićemo da uvećavamo finansijsku stabilnost i stabilnost države time što ćemo menjati strukturu deviznih rezervi koje su na istorijski viskom nivou i iznose više od 11,5 milijardi evra“, naglasila je Tabakovićeva i podsetila da je do 2005. godine prodato deset tona zlata, a da se od tog zlata nasleđenog iz prethodnog vremena samo jedna tona čuva u Bazelu.
Komentarišući najave iz NBS-a, ekonomista Ivan Nikolić u razgovoru za Sputnjik objašnjava da je zlato održiva vrednost, jer za njim uvek postoji tražnja, pa je kao takvo potpuni garant likvidnosti.
„Zlato je sastavni deo strukture deviznih rezervi i nije loše da ga imamo, pogotovo u ovom periodu kada postoji visok rizik na finansijskim tržištima, kada se cena hartija od vrednosti menja i kada je kamatna stopa niska i ne predstavlja veliki motiv za ulaganje.“
Nikolić ističe da zemlja može da se opredeli da deo svojih deviznih rezervi drži u zlatu, kao što to Srbija radi, pogotovo ako u njoj postoji i neki lokalni izvor zlata i drugih plemenitih metala.
„S druge strane, puno je primera zemalja koje u svojim deviznim rezervama uopšte nemaju zlato. Naš sused Hrvatska je dobar primer. Oni su još u prošloj deceniji rasprodali sve svoje devizne rezerve u zlatu“, navodi Nikolić.
Bivši predsednik Saveta NBS-a, profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković napominje da zemlje imaju različitu monetarnu politiku kada je reč o kupovini zlata.
„Hrvati su svoje 13,2 tone prodali još 2001. godine, a s druge strane, Rusi su svoje sada vratili na dvodecenijski maksimum. Centralne banke u principu prodaju zlato kada im njegova cena odgovara, kako bi zaradile“, pojašnjava Živković.
Kao sastavni deo deviznih rezervi, zlato se ne može trošiti za tekuće potrebe — za plate, penzije, investicije.
„To jednostavno nije namena deviznih rezervi“, kaže Živković.
On smatra da je trend povećanja rezervi zlata prisutan poslednjih godina u mnogim svetskim i evropskim državama, posledica pre svega nesigurnosti svetskih valuta dolara, evra i juana.
Sa njim se slaže i ekonomista Ivan Nikolić.
„Tražnja za zlatom je uvećana i to korespondira sa višim rizicima na finansijskim tržištima, kao i sa rasplamsavanjem sukoba na globalnom nivou između Amerike i Kine, kao i Amerike i Evrope.“
Zato je zlato tradicionalno utočište i nesporna sigurnost koju niko ne može da kritikuje. Čak je i MMF pozdravio ambiciju da se uveća deo zlata u našim deviznim rezervama.
„Ako već imamo ovaj resurs zašto ga ne povećavati. Narodna banka je ekskluzivni kupac proizvodnje Bora, odnosno zlata koje on ostvari. Poslednje decenije Narodna banka je otkupila po najvišim tekućim cenama proizvedenu količinu zlata koju je Bor realizovao i po tom osnovu su se i povećale devizne rezerve“, precizira Nikolić.
On navodi da zlato koje mi imamo otprilike čini osam odsto naših deviznih rezervi.
„To je velika količina plemenitih metala za Srbiju, ali u strukturi deviznih rezervi, to nije velika vrednost.“
Inače, ogromne količine zlata u poslednje vreme kupile su mnoge supersile: Rusija, Kina, SAD, Nemačka… Takav trend zahvatio je i celu Evropu, pa su svoje devizne rezerve povećale i Austrija, Italija i Francuska.
Sa svojih 20 tona zlata Srbija ima veće rezerve tog plemenitog metala od pet zemalja regiona zajedno. Prema poslednjim podacima Svetskog veća za zlato, Makedonija, Slovenija, Mađarska, BiH i Albanija ukupno imaju 17,9 tona zlata.
