Provokacije bi mogle da se intenziviraju u periodu oko 5. i 12. juna, kada Priština „pravi feštu“ povodom „oslobođenja“ i kada im dolaze Klintonovi i Vesli Klark, kaže Čović koji smatra da Srbija više treba da primeni „mere za odvraćanje“, slično kao što Amerikanci pošalju nosač aviona za Iran i kažu da ga šalju „u funkciji mira i odvraćanja“.
Milovan Drecun, gostujući u emisiji „Sputnjik intervju“, skreće pažnju na to da je Priština ovom akcijom poslala poruku Beogradu da ne želi dijalog ni pomirenje.
„Predsednik Srbije i Vlada su iz Skupštine poslali snažnu poruku Albancima i međunarodnoj zajednici da mi želimo da se razgovori nastave, da želimo da se kosmetski problem rešava na miran način i da se stvore uslovi za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. I dobili smo odgovor: na tu našu poruku mira, oni su odgovorili brutalnom akcijom, pri čemu su lansirali razne dezinformacije i pokušavali da primoraju narod da se povuče, uz svu priču da je izdaja u Beogradu“, upozorava Drecun, koji poruku Prištine tumači i kao nameru da se dovrši etničko čišćenje.
On takođe ukazuje na neobično ponašanje Kfora, jer je, navodi, mađarski kontingent krenuo da zaustavi akciju kosovske policije, ali ga je komanda vratila u bazu. Pritom, podseća on, Kfor ima mandat i obavezu da zaštiti srpski narod.
Po tumačenju Drecuna, dva momenta dodatno otežavaju situaciju: jedan je što postoji odlučnost Zapada da pritiscima natera Srbiju da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, a drugi je što Priština — opet uz podršku zapadnih mentora —pokušava da jednostranim potezima i protivpravnim delovanjem uspostavi tzv. novu realnost u kojoj će Albancima sve biti dozvoljeno.
„Oni nas navikavaju na tu novu realnost u kojoj je bitno samo da se Srbija primora da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova ili će uslediti nove akcije. Želim da iskoristim priliku da poručim Tačiju i svima u međunarodnoj zajednici da veoma ozbiljno i bez ikakve dileme shvate poruke koje im je ovih dana poslao državni vrh Srbije: ako Albanci pokušaju da naprave novi pogrom nad srpskim narodom, mi to nećemo dozvoliti, bez obzira na to što se NATO nalazi na KiM“, istakao je predsednik Odbora za KiM.
Čović upozorava da će Albanci pokušati da kroz priču o borbi protiv kriminala i korupcije uznemiravaju srpsku nacionalnu zajednicu s namerom da nastave etničko čišćenje, ističući da Srbija treba da bude spremna i na „najgoru varijantu“, neke nove incidentne situacije, ali dodaje da su prošla vremena kada bi neko bombardovao Srbiju.
Uz ocenu da je kapacitet Srbije za reagovanje na KiM u kriznim situacijama značajno ograničen, Drecun kaže da naša vlast ipak ima mogućnosti da što direktno, što indirektno utiče na procese.
„Direktan uticaj ostvarujemo preko srpskog naroda i zato je veoma bitno da se održi jedinstvo srpskog naroda. S druge strane, Srbija vrši snažne diplomatske aktivnosti prema prijateljskim zemljama kao što su Rusija, Kina i druge, ali i prema zemljama koje imaju uticaja na Prištinu i imaju svoje kontingente u sastavu Kfora i koje mogu da utiču na ponašanje Albanaca i bez čije prećutne saglasnosti ovakve akcije kakva je bila ova ne bi bile moguće“, objašnjava naš sagovornik.
Takođe, prema njegovom mišljenju, Srbija ima mogućnost da pošalje „preventivno upozorenje“ na osnovu sada već ojačanih sopstvenih odbrambenih kapaciteta.
„Nije jednostavno odlučiti se za upotrebu tih kapaciteta. Podizanje nivoa borbene gotovosti treba da bude dovoljno upozorenje da Albanci ne nastave sa eskalacijom“, navodi Drecun i ponavlja upozorenje Tačiju da se „ne krije iza NATO-a“.
„Neće ga ni NATO ni niko zaštititi ako pokuša da napravi novi pogrom nad srpskim narodom. Moj stav je bio da pošaljemo upozorenje i NATO-u da u slučaju da oni ne mogu da zaštite srpski narod ne pomišljaju da dođu u sukob sa nama. Nisu više iste okolnosti“, kaže on.
Čović smatra da bi povodom poslednjeg incidenta trebalo da reaguje i generalni sekretar UN, s obzirom na napad na ruskog službenika Unmika. Drecun se slaže da je time bačena rukavica Svetskoj organizaciji, a dodaje da bi trebalo da reaguje i Rusija jer je prebijen njen državljanin.
To je veoma ozbiljan incident koji bi mogao da ohrabri na dalje napade na Unmik i u tom smislu bi trebalo podstaći neku akciju“, naglašava Drecun.
