Nikada do sada izbori za Evropski parlament nisu imali toliko uticaja na države-članice EU — čak dve vlade su, za sada, pale pod udarom posledica evropskih izbora.
U Austriji kabinetu kancelara Sebastijana Kurca Parlament je izglasao nepoverenje nakon skandala koji je izazvao tajno snimljeni video u kojem Kurcov koalicioni partner i vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe sa navodnom nećakom ruskog milijardera razmatra načine finansiranja Slobodarske partije Austrije, čiji je Štrahe lider donedavno bio.
Kurcu nije pomoglo ni to što je otpustio sve ministre slobodare i umesto njih predložio eksperte, mnoge čak bliske opozicionim partijama, kao ni to što se na kraju ispostavlja da devojka-provokator uopšte nije bila Ruskinja, već je, prema nezvaničnim informacijama, studentkinja iz Bosne i Hercegovine.
Za razliku od Vlade Austrije, koja je žrtva predizborne kampanje i mahinacija povezanih sa njom, Vlada Grčke pala je kao direktna žrtva evropskih izbora. Nakon poraza vladajuće levičarske Sirize od opozicione Nove demokratije, koju predvodi Kirjakos Micotakis, novi izdanak čuvene političke dinastije Venizelos-Micotakis.
S obzirom da je Siriza poražena sa razlikom od deset odsto, premijer Aleksis Cipras najavio je vanredne parlamentarne izbore za 7. jul, odmah posle održavanja drugog kruga lokalnih izbora zakazanih za 2. jun.
Prema rečima profesora beogradskog Fakulteta političkih nauka Dragana Đukanovića, kako sada stvari stoje, osim u Grčkoj (i Austriji), najdramatičniji izbori za EP do sada ni u jednoj drugoj članici Unije neće ostaviti takve posledice.
„Le Penova je, recimo, ostvarila dobar rezultat, ali on je otprilike preslikan sa prošlih francuskih izbora, tako da to ne održava u potpunosti tu novu, suštinsku promenu. Čini mi se da osim Grčke u ovom trenutku nema značajnijih izmena, osim kada je u pitanju Velika Britanija, ali nju već smatramo da je u proceduri izlaska iz članstva“, kaže on.
Zeleni, koji su bili i najveće iznenađenje evropskih izbora, u zemljama u kojima su ostvarili dobar rezultat i na nacionalnim izborima bi ponovili isto to, ali oni ne bi, prema Đukanovićevom mišljenju, ugrozili vladajuće političke opcije tih država.
Utisak je da na evropskim izborima nije bilo niti velikih pobednika, niti velikih gubitnika, kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije. Ipak, postoje i veliki pobednici i veliki gubitnici. Francuski republikanci i socijalisti, pokret Pet zvezda u Italiji, kao i britanski konzervativci, doživeli su velike poraze.
„To su takozvane mejnstrim stranke koje su nekada vladale, na primer u Francuskoj. Republikanci su sada dobili osam odsto glasova, a dali su četiri predsednika — De Gola, Pompidua, Širaka i Sarkozija. Socijalistička partija Francuske je sada na šest odsto, a dala je dva predsednika — Miterana i Olanda“, naglašava Zečević razmere poraza francuskih mejnstrim partija.
Zečević kao velikog pobednika izbora označava italijanskog vicepremijera i lidera Lige Matea Salvinija, koji je ostvario uspeh i to na račun svog koalicionog partnera, pokreta Pet zvezda.
„Luiđiju de Maju i pokretu Pet zvezda Salvini je ispumpao jedan broj glasova, što objašnjava veliki uspeh Matea Salvinija. S druge strane, levičarska Demokratska partija Italije nije doživela katastrofu, imala je oko 22 odsto, što je pristojan rezultat za evropske izbore“, objašnjava Zečević.
Grupacije francuskog predsednika Makrona i liderke Nacionalnog okupljanja Marin le Pen prošle su izjednačeno, sa simboličnom pobedom Le Penove od jedan odsto.
Zečević procenjuje da će, osim u Grčkoj, i u nekim drugim članicama Unije doći do prekompozicije političke scene.
„Recimo u Nemačkoj. Zeleni su dobili veliki broj glasova. Moguće je da socijaldemokrate ispadnu iz igre i da konzervativci naprave neku buduću Vladu sa Zelenima. Na kraju krajeva i Štrahe je žrtva evropskih izbora. U Francuskoj će situacija ostati stabilna, Makron čak neće ni da radi prekompoziciju Vlade jer smatra da i nije doživeo neki veliki neuspeh. On jeste postavio cilj da bude prva stranka na izborima, ali u prošlosti se dešavalo da vladajuća stranka dobije mnogo manje glasova na evropskim izborima nego što je on dobio sada“, objašnjava Zečević.
Britanski konzervativci su sasvim sigurno najveći gubitnici evropskih izbora, dodaje naš sagovornik. Premijerka Tereza Mej podnela je ostavku, a njeni konzervativci zauzeli su tek četvrto mesto među britanskim strankama na evropskim izborima.
Ostaje da se vidi da li će novu Vladu formirati neko od tvrdih pristalica „bregzita“, poput nekadašnjeg šefa Forin ofisa Borisa Džonsona ili će se ići na vanredne izbore.
„S obzirom na čitavu situaciju mislim da bi u Britaniji bilo logično da se ide na izbore jer ovakav poraz verovatno je neviđen u parlamentarnoj istoriji Britanije, da vladajuća stranka na izborima dobije svega osam odsto glasova“, zaključuje Zečević.
