Možda paradoksalno zvuči da u vremenu koje slovi za, što se tiče seksa, najliberalnije u istoriji imamo toliko političkih skandala vezanih za seks.
Prema pisanju zapadnih medija, seks skandali u koje su umešani političari utrostručili su se, barem kada je reč o Americi i Velikoj Britaniji — od januara 2017, za umešanost u seksualne skandale optuženo je oko 60 američkih i 36 britanskih političara.
Čini se da seks nikada nije toliko korišćen kao političko oružje kao što je danas, iako su, prema rečima reditelja Stanka Crnobrnje seksualni skandali korišćeni za uništavanje političkih karijera još od vremena starog Rima.
„Jedina razlika može da bude u digitalnoj stvarnosti koja se koristi na novi način koji ranije nije postojao. Inače, sve ostale tehnike, radovi i elementi su identični. Jedino digitalna tehnologija putem slike i tona omogućava neke dodatne aspekte te iste teme ili varijante produkcije kako bismo rekli“, smatra Crnobrnja.
Ne tako davno imali smo svega nekoliko primera političkog sunovrata zbog seksualnih skandala. Najdramatičniji je bio slučaj nekadašnjeg šefa MMF-a Dominika Stros Kana, koji je optužen za silovanje sobarice u jednom njujorškom hotelu u predvečerje izbora za predsednika Francuske, na kojima je trebalo da bude socijalistički predsednički kandidat.
Slučaj Silvija Berluskonija, nekadašnje zvezde italijanskog političkog neba, malo je drugačiji — činjenica da je organizovao čuvene „bunga-bunga“ žurke, zapravo orgije italijanskih i međunarodnih političara i poslovnih ljudi sa prostitutkama samo je ukalupljen u korupcionaški skandal vezan za Kavalijerevo ime.
Da se u Berluskonijevom slučaju radilo samo o seks skandalu, on ne bi tako lako sišao sa vlasti, jer je on svoju karijeru medijskog mogula i izgradio na promociji seksa preko svojih televizijskih kanala, kaže Crnobrnja. I tu dolazimo do još jednog primera kako seks može da se koristi kao oružje; Bersluksoni je porno filmove koje je puštao na svojim TV kanalima „krao“ od jugoslovenske TV Kopar, koja nije samo poznata kao prva jugoslovenska televizija koja je emitovala program u boji, već i po tome što je noću emitovala porno filmove.
„Pitanje glasi da li su to komunisti namestili da bi Italija otišla u porno — jesu. Da li je on to iskoristio da bi se obogatio — jeste. Da li je posle toga smatrano da je to normalan način života — jeste. Da li je to onda eskaliralo u te njegove žurke — jeste“, kaže Crnobrnja.
Seksualni skandali vezani za Bila Klintona, Silvija Berluskonija ili Dominika Stros Kana samo su neki od poznatijih. U poslednje vreme, aktuelni američki predsednik Donald Tramp našao se za kratko vreme čak u dva seksualna skandala, a u vrtlogu jednog našao se i lider danske Socijalno-liberalne stranke Per Sejdler.
On je organizovao najmanje 73 zabave sa orgijama između 2016. i 2017. godine, što mu je donelo zaradu od 50.000 američkih dolara. Primese seksualnog skandala ima i afera koja trenutno potresa Austriju, jer je bivši vicenakcelar Hajnc Kristijan Štrahe priznao da je želeo da impresionira mladu i lepu Ruskinju koja se predstavila kao nećaka ruskog milijardera.
Klupko je odmotano otkrićem da je čuveni filmski producent Hari Vajnstin godinama koristio svoju poziciju moćnog filmskog mogula za seksualno zlostavljanje brojnih glumica, koje je seksom ucenjivao za dobijanje uloga.
Pokreti kao što su #MeToo i #TimesUp doprineli su da na videlo izbiju i brojni seksualni skandali i među političarima, kaže Crnobrnja. Tako je i oružje, poznato još iz starih vremena dobilo na snazi — sačekati momenat da političar iskaže snažnije političke ambicije, kao što je bio slučaj sa Dominikom Stros Kanom i skandal upotrebiti onda kada je najranjiviji.
„To je sada jedno opšte vrenje na tu temu, a pokret #MeToo je nešto što izaziva taj broj skandala. Taj broj je silovit, jak, neće prestati još duže vreme i pretvoriće se u neku vrstu lova na veštice, kao što se i pretvara u američkoj političkoj kampanji. Videli ste da je i Bajden upleten u neki skandal tog tipa, da je pre nekih 17, 18 godina nekoj svojoj saradnici u kancelariji, na primer, stavio ruku na rame. Sa našeg, evropskog stanovišta, to ponekad izgleda čak i apsurdno“, kaže Crnobrnja.
Da li će političar zbog seksualnog skandala pasti ili neće, prema Crnobrnjinom mišljenju, zavisi od njegove harizme, trenutka i kulturoloških okolnosti. Džon Kenedi nikada nije bio javno prozivan zbog seksualnih skandala, dok je erotski skandal Bila Klintona i Monike Levinski zataškan između ostalog i tako što je naša zemlja bombardovana.
Sa druge strane, podseća Crnobrnja, britanska vlada je početkom šezdesetih godina prošlog veka pala zbog seksualno-špijunske afere u koju je bio umešan tadašnji ministar rata u vladi Harolda Makmilana, Džon Profjumo.
Prema rečima profesora političkog marketinga na Fakultetu političkih nauka Siniše Atlagića, seksualne skandale treba posmatrati u okviru trougla publika-političari-mediji.
„Publika je željna da vidi prizemne i bizarne stvari u privatnim i profesionalnim životima onih koji im deluju daleko i nedodirljivo, poput televizijskih i filmskih zvezda ili političara“, objašnjava Atlagić, jer time publika približava sebi javne ličnosti, kao obične i njoj ravne.
„Mediji, s druge strane, povlađuju ukusu publike i tragaju za ovakvim stvarima, a političari, opet, povlađuju i medijima i publici. Oni se, u ovakvim situacijama izvlače iz stereotipne predstave o političaru kao aparatčiku i naglašavaju svoja individualna svojstva, uključujući i seksualnost i to uglavnom mušku“, dodaje naš sagovornik.
Atlagić napominje i paradoks da političari smatraju da je umešanost u seksualne skandale čak i poželjna sa stanovišta izgradnje njihovog imidža, dok, sa druge strane, seksualni skandali bivaju korišćeni i da bi se pažnja ljudi odvukla od važnih političkih pitanja.
Suština korišćenja seksualnih skandala kao političkog oružja je, prema Atlagićevim rečima u odvraćanju publike od ozbiljne politike. Političari umešani u seksualne skandale postaju zvezde, negativne ili pozitivne u zavisnosti od toga kako se gleda na stvar, a naslovne strane i televizijski hedlajnsi o seksualnim skandalima koriste se da skrenu pažnju od suštinskih političkih pitanja.
I zaista, pogledajmo samo Trampove „seksualne skandale“ — mediji su u januaru 2018. otkrili da je Trampov advokat platio 130.000 dolara porno zvezdi Stormi Danijels da ćuti o njihovom sastanku iz 2006. Nedugo potom otkrili su i da se slična stvar dogodila sa jednom Plejbojevom zečicom.
Čak i ako uzmemo u obzir kulturološke razlike između američke i evropske percepcije seks skandala, oni vezani za Donalda Trampa izgledaju na silu napumpani samo zato da se američki predsednik predstavi, ne samo nekompetentnim da vodi državu, već i kao amoralna ličnost.
Seks kao sredstvo za političke obračune koristi se od pamtiveka, samo se, kako Crnobrnja kaže, okolnosti menjaju. Možda je prvi seks skandal zabeležila Biblija — čuvena je priča o kralju Davidu i Virsaveji.
I dok je Davidu data prilika da se iskupi tako što je pomogao svom sinu Solomonu da započne gradnju jerusalimskog Hrama, rimskom imperatoru Kaliguli nije.
Kaligula je, poput danskog političkog lidera Pera Sejdlera, takođe organizovao orgije na kojima je prisustvo rimskog plemstva bilo obavezno (da li je prisustvo članova danske Socijalno-liberalne stranke na Sejdlerovim žurkama bilo obavezno, ne znamo). Kao razlog za Kaligulino smaknuće, između ostalog, navodi se i obaveza prisustva orgijama, tako da ovaj rimski car može da se smatra za jednu od prvih žrtava koje su pale zbog seksualnih skandala.
