Činjenica da je ostavka unapred obznanjena, ocenjuje sagovornik Sputnjika, takođe ostavlja prostor da se pokrene unutarstranački proces za izbor novog lidera koji bi trebalo da preuzme vođstvo nad Konzervativnom partijom i budućom Vladom.
Gajić veruje da bi taj lider morao biti iz redova čvršćih zagovarača „bregzita“, budući da su pokušaji Mejove da napravi dogovor sa opozicijom, nudeći ostavku u zamenu za podršku dela laburista, naišli na veliki otpor među njenim stranačkim kolegama, koji su takođe duboko podeljeni po tom pitanju.
Prema Gajićevim rečima, sada se postavlja pitanje ko će u unutarstrančkom takmičenju uspeti da se nametne kao dovoljno jaka ličnost i dovoljno ubedljiv lider da izvede „bregzit“.
„To može da bude samo neko od onih koji su u samoj kampanji 2016. godine bili prvi zastupnici ’bregzita‘. Ne treba zaboraviti da Tereza Mej nije bila među tim tvrdim zagovaračima ’bregzita‘ u vreme kad je Dejvid Kameron bio premijer, nego je kasnije nađena kao kompromisno rešenje da taj proces sprovede, ali ona to nije uradila uspešno“, podseća Gajić.
Budući da je sve povezano i sa posledicama izbora za Evropski parlament, kaže taj ekspert, to može biti samo neko ko bi mogao da parira onima koji najviše profitiraju od neuspeha Tereze Mej u sprovođenju „bregzita“, tačnije, „Bregzit stranci“ Najdžela Faradža, koja uzima veliki deo glasača Konzervativnoj partiji.
Kao moguće kandidate za naslednika Mejove, Gajić navodi Borisa Džonsona, bivšeg gradonačelnika Londona, kao i sekretara za „bregzit“ Dominika Raba i sekretarku za odbranu Peni Mordont. Sagovornik Sputnjika smatra da ostavka Mejove ne znači i mogućnost novog referenduma o „bregzitu“, ističući da je britanska premijerka predlagala tu opciju, ali da je to samo podiglo nezadovoljstvo u njenoj partiji.
Gajić ocenjuje da će postizborni rezultati i torijevaca i laburista nakon evropskih izbora primorati i jedne i druge da se „bregzit“ sprovede, jer obe dominantne stranke u britanskom političkom spektru gube na težini zbog toga što „bregzit“ nije realizovan. On dodaje i da sada nove male partije koje su za „bregzit“ ubiraju najveće plodove.
Procenjuje se, naime, da će Faradžova stranka, koja se izdvojila iz UKIP-a, na ovim izborima osvojiti čak trećinu glasova, dok će torijevci dobiti samo 10 odsto.
„Do ’bregzita‘ će zato sigurno doći, samo je pitanje kada i pod čijim vođstvom i ko će biti dovoljno umešan da ga realizuje tako da oni koji su za ’bregzit‘ u torijevskoj partiji budu zadovoljni, a da se oni koji su protiv njega ne bune previše. To je ta tanka linija preko koje Tereza Mej nije uspela da pređe“, ističe Aleksandar Gajić na kraju razgovora za Sputnjik.
