Analitičari navode da poseta kineskog predsednika Si Đinpinga fabrici za proizvodnju retkih metala, u trenutku kad Vašington udara na „Huavej“, ukazuje na to da bi se ti metali mogli koristiti kao oružje u trgovinskom ratu sa SAD.
Prema njihovim rečima, ova poseta „šalje Sjedinjenim Državama upozoravajući signal da Kina može koristiti retke metale kao kontrameru u vreme eskalacije trgovinskog rata“ i može ograničiti izvoz retkih zemnih metala u SAD, što može biti jedan od tri pekinška aduta u trgovinskom ratu sa SAD.
Vašington nije slučajno napravio izuzetke kada je uveo carine na kinesku robu. Kina godišnje proizvodi oko 105 hiljada tona retkih metala, što je više od 80 odsto svetske proizvodnje. Zabrana ili ograničenja za snabdevanje ovim artiklom pogodila bi američki tehnološki sektor.
Retki metali se koriste u najrazličitijim oblastima industrije, uključujući i radioelektroniku, nuklearnu tehniku, mašinogradnju, hemijsku industriju i industriju stakla, a takođe i u proizvodnji mobilnih telefona, hard-diskova, monitora i akumulatora za džepne elektronske uređaje. Koriste se takođe i u vojnoj industriji i drugim oblastima, a u slučaju da Kinezi stave embargo na isporuku u SAD, posebno bi stradala američka namenska industrija.
Eksperti smatraju da Kinezi čak ni ne moraju da nameću embargo, dovoljno je samo da podignu cene koje su već počele da skaču posle vesti o „Huaveju“. To je i verovatniji scenario, koji će pogoditi i „Epl“ i „Tojotu“, kao velike potrošače ovih metala.
Drugi, a možda i najveći adut Pekinga u trgovinskom ratu sa SAD je američki javni dug, kaže za Sputnjik ruski ekspert za ekonomiju Anton Šabanov. Kina je najveći strani vlasnik američkih obveznica i drži više od bilion dolara u svojim rukama, što je potencijalno moćno oružje protiv Vašingtona.
„Naravno, oni će brzo početi da ih prodaju, ili, naprotiv, da ih menjaju za dolare. To će biti, blago rečeno, veoma loše za američku ekonomiju. Mislim da samo zlato — teška artiljerija, neće biti korišćeno, jer bi to potkopalo čitav finansijski sistem sveta. Bila bi to velika kriza i svi bi osetili njene posledice. Postoje i druge, manje mere koje bi Kina mogla da preduzme i ima ih u velikom broju. Teško je reći šta je to sledeće što će Kina koristiti, ali po mom mišljenju, ovo navedeno je predmet trgovine“, smatra Šabanov.
Vodeći se izrekom: „Onaj ko ne učestvuje u ratu taj pobeđuje“, pojedini ruski eksperti tvrde da bi Moskva mogla da ima koristi od trgovinskog rata Kine i SAD. Oni smatraju da bi Rusija taj period rata između dve najveće ekonomije sveta trebalo da iskoristi i veštački oslabljenim kursom rublje izgradi visokotehnološku proizvodnju i privuče investitore. Može li Rusija zaista da izvuče korist iz ovih događaja?
„Iskreno govoreći, ovo je veoma teško pitanje. Verujem da u ratu sankcijama niko nikada neće pobediti. Tu nema apsolutnih pobednika, a uvek neko strada, i s jedne i s druge strane. Prema tome, ako govorimo o tome da li će Rusija imati koristi od toga, ne mislim da će izvojevati stoprocentnu pobedu, jer trgovinski ratovi dovode do toga da stradaju svi, a pre svega oni koji ih vode — u ovom slučaju SAD i Kina. Kina je u poslednje vreme naš veoma jak trgovinski partner. Prema tome, ako je Kini loše, ona će kupovati manje naših proizvoda i tako dalje, a to šteti i nama. Bukvalno danas je postalo poznato da bi sledeći adut u ovom ratu mogla da bude cena nafte, i ako se to obistini, za nas će to biti loše, zato što naša ekonomija umnogome zavisi od cene nafte na tržištima“.
Šabanov objašnjava da bi Amerikanci mogli da pokušaju da dignu cenu nafte, što bi bio udar na kinesku industriju, ali se može dogoditi i sasvim suprotno.
„Kinezi mogu, naprotiv, da obore tržišnu vrednost nafte. Ne zaboravite da je Amerika sada najveći proizvođač nafte na svetu tj. da proizvodi više od Saudijske Arabije, kao i od Rusije. Za njih to neće biti dobro, jer će u tom slučaju pasti industrija, grubo govoreći, odmah, istog trenutka. A može se desiti i obrnuto. Tramp govori nešto drugo, on kaže: ’Hajde, da naftu učinimo skupljom‘. Oni je čine mnogo skupljom, pa se samim tim povećava cena proizvodnje kineske robe. Svakakav scenario je moguć, u zavisnosti od toga iz kog se ugla posmatra“, kaže Šabanov.
Veća cena nafte, dodaje Šabanov, odgovara Rusiji, ali to će opet biti nepovoljno za Kinu.
„Kina će, najverovatnije, morati da smanji količinu nafte koju kupuje, jer jednostavno neće biti para. To znači da će biti nafte, ali da neće imati kome da se proda“, objašnjava Šabanov.
Podsetimo, Vašington je stavio „Huavej“ na crnu listu stranih kompanija sa kojima je američkim firmama zabranjeno da trguju. Kao opravdanje za te mere, Vašington je optužio kinesku kompaniju za industrijsku špijunažu, finansijsku prevaru, kršenje sankcija protiv Irana i niz drugih dela, njih ukupno trinaest.
