Naime, Ministarstvo trgovine SAD dalo je „Huaveju“ privremenu dozvolu, koja će omogućiti kineskoj kompaniji da održava postojeće mreže i pruža aktuelnim korisnicima mogućnost ažuriranja programa. Međutim, privremena dozvola trajaće do 19. avgusta.
Kako je rekao američki ministar trgovine Vilbur Ros, ta mera će omogućiti operatorima da na vreme ispune dogovore o radu s drugim kompanijama. On je pojasnio da je ta dozvola data kako se ne bi stvorili „oštri problemi“ za američke kompanije.
„Mislim da je ovo gest dobre volje, koji sugeriše da će do avgusta ili septembra za ’Huavej‘ sve biti završeno u SAD. Kompanija je imala nagli skok prodaje i za veoma kratko vreme je udvostručila svoju prodaju. To što u ovom slučaju čini Trampova administracija se može okarakterisati kao spoj lepog sa korisnim. S jedne strane, to je konfrontacija sa Kinom na trgovinskom nivou, tj. nastavak trgovinskog rata, a s druge strane, to je podrška sopstvenom proizvođaču, u ovom slučaju ’Eplu‘, koji je, uprkos tome što takođe proizvodi u Kini, američka kompanija“, objašnjava za Sputnjik ruski ekspert Stanislav Bišok.
Analitičari predviđaju da će glavni problem za „Huavej“ u uslovima američkih sankcija biti tržište Evrope. Postoji velika potražnja za američkim servisima na kineskim uređajima. Cilj Donalda Trampa je usporavanje razvoja evropskog tržišta kineskim rukama, usporavanje stvaranja 5G mreže i prisiljavanje Evropljana da kupuju, na primer, „Eplove“ uređaje, a ne „Huavejove“.
Američke sankcije protiv najvećeg kineskog proizvođača mobilnih uređaja znače da je trgovinski rat između SAD i Kine dostigao novi nivo. Sankcije ozbiljno ugrožavaju gigantski biznis sa prometom od preko 100 milijardi dolara godišnje, ali Bišok smatra da odlazak sa američkog tržišta neće biti katastrofalan za „Huavej“.
„Mislim da neće, zato što sada većina ljudi, po statistici, ima mobilne telefone, a ’Huavej‘ su relativno jeftini telefoni. Postoje i druga tržišta. Naravno, neprijatno je gubiti tako veliko tržište kao što je američko, ali je u bogatim zemljama tržište mobilnih uređaja već pretrpano, a u siromašnijim zemljama ima prostora za razvoj… Ne mogu reći da SAD ništa ne gube — postoje podaci da zbog trgovinskog rata sa Kinom mogu da skoče cene za same Amerikance, uključujući i cene proizvoda ’Epla‘, koji se, kao što sam rekao, proizvodi u Kini. Međutim, Sjedinjene Države, koliko se može proceniti, smatraju da su spremne za takve troškove koje nosi trgovinski rat koji sami vode“, rekao je Bišok.
Kineske vlasti su već najavile da će uzvratiti udarac. Ukoliko to urade, zabrana bi mogla da obuhvati i kineske dobavljače „Epla“, kao i njihove proizvode, a zapadni mediji napominju da će efekat stavljanja „Huaveja“ na crnu listu definitivno pogoditi sve kompanije uključene u lanac snabdevanja i da bi cela ova situacija mogla ozbiljno da našteti i američkim kompanijama.
Svetska tržišta kapitala su već nervozno reagovala nakon blokiranja te kompanije. Akcije „Epla“ juče su pale nakon upozorenja analitičara HSBC-a da će veće tarife na kinesku robu primorati kompaniju da podigne cene, uz ozbiljne posledice po tražnju za „Eplovim“ proizvodima.
Analitičari upozoravaju da bi propast pregovora i dugoročno visoke carinske tarife mogli da gurnu i globalnu ekonomiju u recesiju.
„Trgovinski rat između SAD i Kine može se sagledati u kontekstu političkih odnosa, ali kada tehnološke kompanije reaguju tako brzo, to znači da one ozbiljno shvataju ove rizike u ekonomskoj dimenziji. To već nije samo faktor stresa, već realnost u kojoj oni planiraju da postoje dugo vremena“, smatra ruski ekspert Grigorij Jarigin.
Prema njegovom mišljenju, američka administracija očigledno ne namerava da ublaži ekonomski pritisak na Kinu.
„Donald Tramp koristi nacionalnu bezbednost kako bi opravdao takve akcije. To mu daje odrešene ruke i u tom kontekstu on nije vezan za bilo kakvu reakciju Kongresa, postojala ona ili ne“, kaže Jarigin.
Podsetimo, Vašington je stavio „Huavej“ na crnu listu stranih kompanija sa kojima je američkim firmama zabranjeno da trguju. Kao opravdanje za te mere, Vašington je optužio kinesku kompaniju za industrijsku špijunažu, finansijsku prevaru, kršenje sankcija protiv Irana i niz drugih dela, ukupno njih 13.
Neki ruski eksperti predviđaju da razvoj događaja u vezi sa „Huavejom“ dovodi do razdvajanja nekada jedinstvenog globalnog tržišta potrošača u dve trgovinske zone. U jednoj zoni će se prodavati proizvodi prijateljskih zemalja — EU i SAD, a Kina će zauzeti tržište Evroazije.
Potiskivanje kineskih mobilnih telefona sa američkog tržišta moglo bi da podstakne Kinu na iste mere prema američkoj robi, ali se očekuje i da se Amerikanci neće zaustaviti samo na „Huaveju“ i da bi na udaru Amerike mogle se nađu i druge kineske kompanije, koje bi mogle da ostanu bez američkog tržišta.
Ruski eksperti kažu da SAD imaju plan da Kinu vrate u 1990. godinu, tj. da dovedu do devalvacije juana i naglo povećaju zavisnost Kine od američkog tržišta, ali da Kinezi takav scenario neće dopustiti.
