U suprotnom, navodi ta TV stanica, Turska će se suočiti sa isključenjem iz programa F-35 kompanije „Lokid Martin“, odnosno gubitkom 100 obećanih lovaca F-35, ali i uvođenjem američkih sankcija i mogućom reakcijom NATO-a.
Kako za Sputnjik kaže Vojislav Lalić, bivši dopisnik Tanjuga iz Turske, ovo nije prvi put da Amerika preti Turskoj.
„Zvaničnici zasad ne komentarišu taj rok od dve nedelje koji se pominje, ali za Ankaru to nije ništa novo. Naime, Vašington od ranije preti da će Turskoj uvesti sankcije ukoliko ne otkaže ugovor sa Moskvom oko kupovine ruskog sistema S-400. Ankara sa svoje strane ne odustaje od realizacije ugovora sa Moskvom, pa je teško reći kako će se čitava ova priča razrešiti. Međutim, ovaj spor oko raketa S-400 i ’Patriota‘ treba gledati kao deo šire igre i dubljih nesporazuma između Vašingtona i Ankare“, kaže Lalić.
Prema njegovim rečima, Turska i Amerika, još od administracije Baraka Obame, ne mogu da nađu zajednički jezik oko čitavog niza pitanja.
„Ankara, kao što je poznato, uporno traži da SAD izruče imama Fetulaha Gulena, koji je osumnjičen da je pre dve godine pokušao vojni udar u Turskoj, što Amerika iznova odbija. Dve strane ne mogu da nađu zajednički jezik ni oko situacije u Siriji. Oni su na potpuno suprotnim stranama barikade u ovom pitanju jer Turci optužuju Amerikance da podržavaju sirijske Kurde, za koje Ankara smatra da su teroristi. Nesporazum se sada proširio i na situaciju oko Irana, jer je Tramp zabranio kupovinu iranske nafte, a Turska je otvoreno rekla da neće da prihvati odluku američkog predsednika i da ta odluka SAD samo može da oteža situaciju u regionu i na Bliskom istoku“, podseća Lalić.
I vojni ekspert Aleksandar Perendžijev sa Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“, član ekspertskog saveta „Oficira Rusije“, smatra da je zahlađenje između Vašingtona i Ankare prisutno već duži period.
„U poslednje vreme SAD su prema Turskoj u takvoj situaciji da, rečeno jezikom šahista, koji god potez povuku gube i stvari idu na gore. S jedne strane, Amerika ne može da ne reaguje na saradnju Turske sa Rusijom u vojno-tehničkoj sferi, jer u tome vidi neposrednu pretnju za svoj monopol na prodaju oružja u zemljama NATO-a. Sa druge strane, ako SAD budu realizovale svoje pretnje, mogu da izgube Tursku“, kaže Perendžijev.
Što se tiče Turske, dodaje Perendžijev, ne može se reći da je loše ako se njeni odnosi sa SAD pogoršaju i teoretski ona bude prinuđena da napusti NATO.
„Turska može da se okrene drugim pravcima u svojoj spoljnoj politici, recimo da se afirmiše kao lider turkijskog sveta, ili da krene na veće zbližavanje s Rusijom i Kinom u okviru Šangajske organizacije za saradnju. U svakom slučaju, raskid sa SAD može doneti Turskoj nove perspektive“, ukazuje ruski vojni ekspert.
Vašington, kako kaže, može da ostane samo na pretnjama, da ih ili uopšte ne sprovede, ili da ih sprovede tek delimično.
„Rizik postoji, ali Turska ima izbora, mada svakako neće svojom voljom izaći iz NATO-a ako je Vašington ne bude previše pritiskao, pa će postupati shodno okolnostima koje budu stvorili Amerikanci“, smatra Perendžijev.
Ni Vojislav Lalić ne misli da postoji velika verovatnoća da će Turska napustiti NATO.
„Ja lično mislim da će Turska ostati u NATO-u. Ona je godinama vezana za odbrambeni sistem Alijanse, pa je nemoguće preko noći napraviti takav zaokret. Ali je činjenica da u Beloj kući nikako da shvate da Erdogan nije poslušnik, kao što su to bili neki njegovi prethodnici i da se sa Erdoganom ne može razgovarati po sistemu nadređenih i potčinjenih. Turska armija je praktično druga po snazi u NATO-u i Erdogan jasno stavlja do znanja da se sa njim ne može tako razgovarati“, zaključuje Lalić za Sputnjik.
