Kako je prenela holandska televizija NOS, veliki porast terorističkih napada od 2014. godine dovodi se u vezu sa razvojem terorističkog pokreta DAEŠ, koji se preimenovao u Islamska država.
U napadima je pogođeno 14 zemalja, između ostalih i Holandija, ali je 70 odsto napada izvršeno u svega četiri zemlje: u Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
Od pada tzv. Islamske države smanjen je i broj terorističkih napada.
Od 112 napada koje je holandska Služba bezbednosti analizirala, 76 odsto je izvršeno do kraja i izazvali su ljudske žrtve ili materijalnu štetu.
U poslednjih pet godina je procenat uspešno izvršenih napada porastao na 84 odsto, dok je u 12 odsto napada bilo više od 15 ljudskih žrtava, stradalih ili ranjenih.
U najvećem broj slučajeva za terorističke napade na Zapadu odgovorni su Al Kaida i DAEŠ, ili su napadači inspirisani i ohrabreni od strane ovih terorističkih organizacija.
Posebno je DAEŠ bio uspešan u mobilizaciji simpatizera da izvrše terorističke napade u ime organizacije. Od ukupnog broja napada, čak 80 odsto izvršeno je od strane jednog počinioca, u 41 odsto slučajeva nožem ili nekim drugim ubodnim oružjem, preneo je Tanjug.
U prvih 10 godina je relativno često korišćen eksploziv, poslednjih pet godina znatno manje.
U istom periodu uočen je novi teroristički fenomen — upotreba motornog vozila kao oružja. Od 2014. do 2018. godine je u 17 odsto napada korišćeno teretno ili putničko vozilo, dok u ranijem periodu to gotovo uopšte nije bio slučaj.
Najveći broj napada imao je cilj lako pristupačne i slabo obezbeđene lokacije, poput pešačkih zona i trgovačkih centara, trgova i božićnih i novogodišnjih vašara koji okupljaju veliku publiku.
Iako je možda utisak drugačiji, svega šest puta je meta terorističkog napada bio javni skup: maraton u Bostonu, vatromet u Nici, atletsko takmičenje u Sjedinjenom Državama i tri puta božićni vašar.
Vojska i policija su, sa druge strane, mnogo češće bili meta napada — u čak 36 odsto slučajeva napadnuta su uniformisana lica, a procenat je najveći u poslednjih pet godina.
Prema holandskoj Službi bezbednosti, napadi na vojsku i policiju usmereni su na uniformu, a ne na osobu koja je nosi, predstavljaju napad na državni autoritet i samim tim su za teroriste opravdani.
Posebnu kategoriju napada čine napadi na ljude koje teroristi vide kao blasfemiste, odnosno bogohulnike: ljude koji u njihovim očima vređaju islam, Kuran ili proroka Muhameda.
Ubistvo na Tea van Goga u Holandiji 2004. godine smatra se prvim napadom na blasfemistu na Zapadu.
Gotovo svi napadi u ovoj kategoriji povezani su sa besom oko karikatura, kao što je crtež Danca Kurta Vestergarda ili francuski satirični časopis „Šarli ebdo“. I napad nožem na Centralnoj stanici u Amsterdamu spada u ovu kategoriju, jer je napadač u Holandiju doputovao zbog konkursa za najbolju karikaturu proroka Muhameda, koji je raspisao holandski političar i lider antiislamske Partije slobode Hert Vilders.
U svojoj analizi holandska Služba bezbednosti navela je i da cilj terorističkog napada nije uvek jasan: informacije o tome koja teroristička grupacija preuzima odgovornost za napad nisu uvek pouzdane, počinioci često menjaju izjave, a nekad i tek nakon napada izmišljaju razloge.
Pored toga, u pitanju su i napadi usamljenika koji se odazovu pozivu terorističkih organizacija da izvrše napad i koji to smatraju svojim ličnim doprinosom u borbi protiv omraženog Zapada.
Prošle godine došao je kraj takozvanom kalifatu koji je DAEŠ proglasio u Iraku i Siriji.
