Za nepuna 24 sata zapadnu Evropu su potresle veoma šokantne vesti iz tri zemlje.
Dva teroristička napada dogodila su se u Španiji, a iako još nije potvrđeno da li su teroristički napadi, incidenti u kojem su živote izgubili ljudi dogodili su se u Finskoj i Nemačkoj. Postavlja se pitanje da li su teroristi krenuli u nekakvu ofanzivu.
Profesor Milan Pašanski kaže za Sputnjik da očekuje da će se stvari tek intenzivirati, jer teroristi žele da dokažu sebi da nisu priterani uz zid i da još uvek imaju mnogo toga još da pokažu.
„Njima je bitno je da delaju u nekoj zemlji-članici Evropske unije koja je u NATO-u i na direktan ili indirektan način sarađuje u borbama protiv DAEŠ-a. Dakle, to isto što se dogodilo u Španiji moglo je da bude u Parizu ali treba imati u vidu da je Francuska u vanrednom stanju već preko godinu dana“, naglašava stručnjak za terorizam.
Pašanski smatra da je veoma zanimljiv način izvršenja napada u Barseloni i da to sada pokazuje već jednu tendenciju. Podseća da od jula 2016. teroristi na isti način napadaju motornim vozilima nedužne građane, odnosno prolaznike koji se tu zateknu.
„To zapravo ima vrlo specifičnu poruku, jer napad na nedužne najviše iritira građane koji su ujedno i poreski obveznici. Oni plaćaju obaveštajni sistem da ih štiti, a u ovakvim situacijama postaju svesni da taj sistem tome nije dorastao. To znači da je aktuelna politička garnitura koja je sada na vlasti u zemljama Evropske unije, odnosno na Zapadu, odgovorna za bezbednost svojih građana. Moguće je da će biračko telo kazniti političare na nekim narednim izborima“, kaže Pašanski.
Pašanski tvrdi da je očigledno kamion postao dominantno način izvršenja zbog toga što planeri terorističkih akata mogu na licu mesta da pronađu sredstvo za ubijanje. Nije im, objašnjava profesor, potrebno unošenje nekog teškog naoružanja koje bi bezbednosni sistemi mogli da lociraju.
„Očekujem da se i načini izvršenja menjaju. Možda teroristi sledeći put otmu neki poljoprivredni avion kojim bi se neki manijak zakucao u britanski parlament ili neki gliser prepun eksploziva koji će da se zabije u kruzer prepun zapadnih turista na nekom egzotičnom moru“, dodaje stručnjak za terorizam.
Pašanski smatra da nije neobično to što se napad dogodio u jednoj skandinavskoj zemlji, jer Finska pripada zemljama koje su trenutno van bezbednosnog fokusa, tamo su mere obezbeđenja relativno skromne.
„Tamo niko ne očekuje da bi mogao da se dogodi teroristički napad, a ipak, Finska pripada Zapadnom krugu zemalja, što znači da su oni protiv svih onih koji aktivno učestvuju u borbi protiv DAEŠ-a ili ga ćutke podržavaju. Sigurno je to je da će ta vrsta terorizma sve više jačati, definitivno će se menjati samo načini izvršenja ali sve više će mete biti ti takozvani nedužni građani koji se slučajno zateknu na lokaciji koja je do tada izgledala kao neka mirna pešačka zona, a samo za nekoliko minuta pretvara se u poprište krvavog terorističkog akta“, kaže stručnjak za terorizam.
Na meti su na sličan način bili Pariz u avgustu kao i London u junu na Vestminsterskom mostu kad je poginulo četvoro ljudi. Podsetimo da je u aprilu u Stokholmu bilo takođe četvoro mrtvih kada je kamion uleteo u pešake. Ti kamioni bili su fatalni i prošle godine u Berlinu na Božić kada je bilo 12 mrtvih i u Nici 2016. kada je na šetalištu nastradalo 86 osoba. Takođe, u Nantu i u Dižonu u decembru 2014. kamion je uleteo u božićnu misu i povređeno je nekoliko ljudi.
