Kako se navodi u opisu programa, projekat je predviđen za pet godina.
Stručnjaci smatraju da Vašington koristi promenu bosanskog obrazovnog sistema kako bi mlađu generaciju zemlje usmerio na američke vrednosti.
„Cilj programa u okviru Ju-Es-Ejd TABLA je razvoj sposobnosti studenata za kritičko razmišljanje i povećanje uspeha u egzaktnim naukama. Zadatak je da se pomogne određenim regionima u uvođenju visokokvalitetnih programa za obuku nastavnika u postojeći obrazovni sistem“, navodi se u projektu Ju-Es-Ejda.
U dokumentu američke agencije ističe se da obrazovni sistem Bosne i Hercegovine nije zaštićen od političkog uticaja, zbog čega resursi navodno nisu usmereni na rešavanje „osnovnog zadatka“ – poboljšanja kvaliteta nastave.
Osim toga, autori programa naglašavaju da su mnoge škole podeljene po etničkom principu, dok udžbenici navodno samo produbljuju postojeće nesuglasice u društvu.
„Zajedno sa zastarelim obrazovnim programima i pomagalima, ovo dovodi do situacije u kojoj učenici ne dobijaju zadatke koji omogućavaju razvoj kritičkog razmišljanja koje je neophodno za razmatranje različitih gledišta i procene ogromne količine dostupnih informacija“, navodi se u dokumentu.
Da bi se ovaj cilj postigao, aktivnost programa podeljena je na četiri glavne oblasti: priprema i obuka novih predavača, povećanje kvalifikacije postojećih kadrova, stvaranje povoljnog okruženja za obuku i podsticanje rasprave o reformama u obrazovanju.
U dokumentu se takođe dodaje da bi rezultati programa trebalo da budu opipljivi i nakon isteka njegovog roka. Prvobitno će se rad u okviru projekta sprovoditi na teritoriji Sarajevskog i Hercegovačko-neretvanskog kantona i Republike Srpske. Ali ako projekat bude uspešan, mogao bi se proširiti na celu teritoriju Bosne i Hercegovine.
Autori projekta ističu i da će realizacija programa pomoći u postizanju cilja postavljenog u Strategiji saradnje u oblasti razvoja Bosne i Hercegovine: zemlja bi trebalo da bude stabilnija država „bliža evropskim integracijama“.
Podsećamo da je Bosna i Hercegovina još 2010. godine dobila akcioni plan za stupanje u NATO, a 2016. godine je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji.