Sjedinjene Države, dodao je, „ne traže rat sa iranskim režimom, ali smo potpuno spremni da odgovorimo na svaki napad iranske Revolucionarne garde, regularne vojske ili njihovih saveznika“.
„Ako išta učine, teško će postradati. Videćemo šta će se dogoditi s Iranom“, preti i predsednik SAD Donald Tramp. Doduše, ako je za utehu, na direktno pitanje da li je Amerika na putu da zarati s Iranom, odgovara: „Nadam se da ne“.
„Njujork tajms“ za to vreme tvrdi da vlast u Vašingtonu namerava da u region pošalje čak 120.000 vojnika, Tramp kaže da je to lažna vest ali i da će ih poslati još i mnogo više ako bude trebalo, dok „Njuzvik“, pozivajući se na zvaničnike Pentagona, precizira da bi ovih 120.000 američkih vojnika, nedovoljnih za ozbiljnu invaziju, bili samo logistička podrška za kopneni napad na Iran.
Izgovor za rat, pritom, možda je već pronađen. Saudijska Arabija, naime, tvrdi da Teheran stoji iza nedavnog napada dronom na naftovod u toj zemlji — odgovornost su preuzeli Huti, iranski saveznici iz Jemena — a tvrdi se i da je Iran odgovoran za sabotažu četiri tankera nadomak obala Ujedinjenih Arapskih Emirata koji se takođe dogodio ovih dana.
Da li su to oni „napadi na interese naših saveznika“ na koje će „biti odgovoreno nemilosrdnom silom“, o kojima govori Džon Bolton? Da li smo sve bliže ratu Amerike i Irana? Ili je ova buka ratnih bubnjeva samo deo Trampove pregovaračke taktike?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, i saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Slobodan Janković.
Posle najnovijih dešavanja, smatra Borislav Korkodelović, američko-iranskom ratu jesmo bliži nego pre mesec dana, kada su SAD proglasile iransku Revolucionarnu gardu za terorističku organizaciju, „međutim, i dalje postoji nada da se ono najgore neće dogoditi. Situacija jeste veoma zategnuta, ali ima indicija, bez obzira na ratoborne izjave, da se iza scene događaju stvari koje bi čak mogle da dovedu i do pregovaračkog procesa u nekoj daljoj budućnosti između Amerike, Saudijske Arabije, Evropske unije, Rusije, Kine i Irana. Ovo pod uslovom da ne dođe do nekih potpuno nepredviđenih događaja ili napada pod lažnom zastavom koje bi izrežirali jastrebovi u Vašingtonu“.
Pre godinu dana Amerika se povukla iz nuklearnog sporazuma s Iranom, usledilo je uvođenje i primarnih i sekundarnih sankcija Iranu, sankcije su prošle nedelje i dodatno pojačane, Revolucionarna garda proglašena je za terorističku organizaciju, a zatim su u Persijski zaliv, pre predviđenog roka, upućeni nosač aviona „Abraham Linkoln“ i bombarderi B-52, uz njih i desantni brod „Arlington“ i još dva razarača… A Majk Pompeo, američki državni sekretar, ipak tvrdi da „naš cilj nije rat“.
„Amerikancima se ne sme bezrezervno verovati“, komentariše Slobodan Janković, „ali dosadašnje iskustvo pokazalo je da je Donald Tramp spreman na sve osim na rat — za razliku od njegovih prethodnika“.
S druge strane, ukazuje u izjavi za magazin „Njujorker“ Ali Vaez, direktor iranskog programa u Međunarodnoj kriznoj grupi, „u Vašingtonu raste frustracija, jer je maksimalni pritisak proizveo minimum strateških rezultata, a sat otkucava. Neki u Vašingtonu i u regionu pozdravili bi, ili bi pokušali da isprovociraju, konfrontaciju u pokušaju da postignu ono što sankcije nisu uspele — a to je obuzdavanje Irana“.
„Obuzdavanje Irana jeste stari cilj i saudijskog dvora, i Ujedinjenih Arapskih Emirata, i Izraela, i naravno Sjedinjenih Država posle pobede islamske revolucije pre 40 godina“, objašnjava Korkodelović. „Ali u geopolitičkom smislu rezultati izostaju. Bez obzira na ekonomske nevolje koje su izazvane sankcijama, Iran je na dobrom putu da napravi transverzalu, takozvani šiitski polumesec koji će se prostirati od Teherana do Mediterana“.
S obzirom na dugu i dobro dokumentovanu istoriju američkih „napada pod lažnom zastavom“ i sličnih konstruisanja događaja koji su im služili kao povodi za pokretanje rata — kao što je Račak u našem slučaju, Tonkinški zaliv u slučaju Vijetnama, eksplozija vojnog broda „Mejn“ koja je poslužila kao povod za američko-španski rat 1898. — naročitu pažnju privlače dva spomenuta incidenta, napad na naftovod u Saudijskoj Arabiji i sabotaža četiri tankera, koji su utoliko zanimljiviji što su se dogodili baš kada je Džon Bolton pripretio Iranu ratom već i u slučaju da budu ugroženi interesi američkih saveznika u regionu. Što navodi na sumnju da je izgovor za rat, možda, već spreman…
„Mnogi potezi zaista deluju kao da se Amerika priprema za rat“, navodi Slobodan Janković. „Povlačenje civilnog osoblja iz diplomatskih misija u Iraku je jedan od takvih poteza. Ovako nešto, naime, radi se samo u dva slučaja — jedna mogućnost je jačanje diplomatskog pritiska, a druga je, upravo, priprema za rat. Ipak, dosadašnji potezi ove administracije pre ukazuju na prvu varijantu, tim više što bi rat jako puno koštao i same Sjedinjene Države, sve i ako bi od njega profitirao njihov vojno-industrijski kompleks. A dodatni razlog protiv pokretanja rata nalazi se u tome što Amerika ulazi u izbornu trku, pri čemu je Trampova biračka baza, kao što je poznato, izričito protiv američkih ratova u drugim delovima sveta“.
Postoji i još jedan razlog za nadu da će diplomatija na kraju uspeti da prevagne, ukazuje Borislav Korkodelović: „Lokalni mediji objavili su da je, prilikom nedavne posete Bagdadu, Majk Pompeo rekao iračkom premijeru Adilu Abdul-Mahdiju da SAD žele novi sporazum s Iranom. Abdul-Mahdi je na to odgovorio da Iran neće pristati na nove pregovore o ugovoru koji su Amerikanci pocepali, ali da bi moglo da se razgovara o novom, dodatnom protokolu, što je Pompeo ocenio kao odličnu ideju. A narednog dana je premijer Iraka poslao svog izaslanika u Teheran“.
