„Ne bi me začudilo da ceo žar novog predsednika Ukrajine pređe u demagogiju – u prazne razgovore o dostojanstvu i časti, oslobađanju domovine krimskih Tatara od neke okupacije i druge retoričke besmislice“, istakao je on.
Ne udivlюsь, esli vesь zapal novogo prezidenta Ukrainы uйdёt v demagogiю — v pustыe razgovorы o «dostoinstve i česti», «osvoboždenii rodinы krыmskih tatar» ot nekoй okkupacii i pročuю ritoričeskuю beliberdu. Kak bы эta zona ne stala edinstvennoй, gde proяvit sebя Zelenskiй.
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) May 18, 2019
Sa druge strane, poslanik Državne dume Rusije Dmitrij Belik smatra da novi predsednik treba da obrati pažnju na realne, a ne izmišljene probleme zemlje.
„Gospodin Zelenski treba da zna: noć za Sevastopolj i Krim je prestala u proleće 2014. godine. Zora, o kojoj je predsednik Ukrajine pisao na svojoj stranici na Fejsbuku, već je došla kada smo se vratili u Rusiju. Drugo nam ne treba“, istakao je Belik za RT.
Prema rečima Belika, novi predsednik je „zapevao tužnu ’Petrovu pesmu‘, koju smo pet godina slušali u izvođenju njegovog prethodnika Petra Porošenka“. Političar je izrazio sumnju da će se Ukrajincima koji su glasali za Zelenskog na izborima svideti nastavak politike Petra Porošenka.
„Na kraju krajeva, rezultati glasanja pokazali su da je pitanje Krima zatvoreno za milione Ukrajinaca. Oni žele mir u Donbasu, ujedinjenje zemlje, a ne još jednu rundu nacionalističkih marševa i slogana“, zaključio je poslanik.
Zelenski je ranije izjavio da će Krim biti vraćen u sastav Ukrajine, ali je obećao da će put biti dug. Budući ukrajinski predsednik podsetio je da se 18. maja navršava 75 godina od početka deportacije krimskih Tatara. Prema njegovim rečima, sada su krimski Tatari ponovo postali žrtve represije.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Moskva je više puta saopštavala da su stanovnici Krima doneli odluku demokratskim putem u potpunom skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
