„Verujemo da ćemo osloboditi domovinu krimskih Tatara od okupacije. I bez obzira na to koliko dug će biti put ka povratku Krima, proći ćemo ga zajedno sa Kirimlima (krimskim Tatarima). Mi ćemo to učiniti zajedno. Ne zaboravite da se čak i najmračnija noć završava svitanjem“, napisao je Zelenski na svojoj stranici na Fejsbuku u čast Dana sećanja na žrtve genocida nad krimsko-tatarskim narodom, koji se danas obeležava u Ukrajini.
Ranije je štab Zelenskog izjavio da ne priznaje rezultate referenduma o ponovnom ujedinjenju Krima sa Rusijom. Sam novoizabrani predsednik je govorio da će se Krim vratiti u sastav Ukrajine nakon smene vlasti u Rusiji. Međutim, on je odmah nakon pobede na predsedničkim izborima priznao da ne zna kako da vrati poluostrvo.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Moskva je više puta saopštavala da su stanovnici Krima doneli odluku demokratskim putem u potpunom skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
Posle ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom, Putin je potpisao ukaz o merama za rehabilitaciju krimsko-tatarskog i drugih naroda poluostrva. Tokom Drugog svetskog rata, iz Krima su po optužbama za veleizdaju deportovani predstavnici 20 nacionalnosti. Dana 18. maja 1944. počelo je iseljenje krimskih Tatara (više od 183 hiljade ljudi). Osim toga, deportovani su Grci, Jermeni, Nemci i Bugari.
