Zašto „Severni tok 2“ — može, a „Južni“ — ne može

Ruski analitičari veruju da iza pokušaja da se zaustavi realizacija projekta „Severni tok 2“ stoje SAD, koje su i ranije pozivale EU da odustane od saradnje sa Rusijom u energetskom sektoru. Amerikanci se oštro protive „Se­ver­nom to­ku 2“, gasovodu ko­ji bi trebalo da ru­ski prirod­ni gas do­sta­vlja­ Ne­mač­koj kroz Bal­tič­ko more, zbog navodne brige za „evrop­sku energetsku bez­bed­nost i stabil­nost“.

Vašington i Brisel zastupaju stav da će se izgradnjom tog gasovoda povećati zavisnost Evrope od Rusije i da bi to moglo da bude političko oružje protiv SAD i onih snaga u EU koje Rusiji uvode ekonomske sankcije zbog Ukrajine.

Međutim, ovde se radi o sasvim drugim stvarima. Američki pokušaji da se realizacija tog projekta osujeti zapravo su primer nelojalne konkurencije, jer SAD žele da proguraju svoj (skuplji) tečni prirodni gas na evropsko tržište i sa njega potisnu Rusiju.

„Kancelarka Angela Merkel je apsolutno u pravu — gasna direktiva EU ni na koji način nije prepreka za izgradnju ’Severnog toka 2‘, pogotovo zato što je već skoro polovina izgrađena, i nije mudro uništiti ono što je već napravljeno. Direktiva ima za cilj očuvanje statusa tranzitne zemlje za Ukrajinu, a s druge strane, postoji klauzula — i mislim da je Nemačka kao lider EU to progurala — koja predviđa da zemlja kroz koju prolazi spoljni gasovod može biti isključena iz pravila, prema kojem bi 50 odsto gasovoda trebalo da bude rezervisano za spoljne dobavljače. Jasno je da bi bilo čudno izgraditi ’Severni tok 2‘ i koristiti samo polovinu njegovih kapaciteta. Teško da takva pretnja može da postoji, budući da će od ’Severnog toka 2‘ najviše koristi imati Nemačka. Kao ekonomski i politički lider Evropske unije, Nemačka će, naravno, progurati sve odluke koje su korisne za nju“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Igor Kovaljov.

Na pitanje zašto Evropska komisija ne može da zaustavi „Severni tok“ a mogla je „Južni“, Dmitrij Adamidov, ekspert za energetiku, kaže da je to „zato što ’Južni tok‘ Nemačkoj nije bio preko potreban“.

„Zaustavljanjem projekta ’Južni tok‘ zagorčani su životi Bugarske, Srbije, Mađarske i delimično Italije. A ovde je reč o interesima same Nemačke, kojoj zatvaranje projekta ’Severni tok 2‘ apsolutno nije potrebno. Grubo govoreći, Nemačka smanjuje broj termoelektrana na ugalj na štetu sopstvene ekonomije, i ako se još odrekne ruskog gasa, moraće da pređe na skupi američki i onda, generalno, nije jasno kako će organizovati snabdevanje energentima. Nemačka bi u tom slučaju izgubila konkurentsku prednost lokomotive ekonomije EU“, kaže Adamidov.

Iako je Moskva više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao instrument uticaja i isticala da je za Moskvu to isključivo ekonomski projekat, zemlje koje se protive izgradnji gasovoda, na čelu sa SAD, uverene su da je to politički projekat, te strahuju da će ruski uticaj „poteći“ i na taj način stići do Evrope.

„Radi se o tome da je ’Severni tok 2‘ apsolutno isti kao i ’Severni tok 1‘ s tačke gledišta tehničkih karakteristika, u smislu isporučenih sirovina, bezbednosnih zahteva itd. Međutim, tu se politika umešala: ’Ne, mi ne želimo drugi tok‘. Kao rezultat toga, Nemačka danas na raznim nivoima izjavljuje da ona nije američka kolonija i da će raditi šta ona hoće“, kaže Adamidov.

Prema njegovim rečima, kada se radi o interesima Nemačke, kriterijumi se odmah menjaju. Uostalom, kao i u slučaju SAD.

„Mislim da će ’Južni tok‘ u nekoj formi biti realizovan, samo u nešto drugačijem, složenijem formatu: kroz Grčku, kroz Tursku… Ali, činjenica je takva: ’Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu‘“, zaključio je Adamidov. 

Projekat izgradnje „Severnog toka“ podrazumeva izgradnju dva kraka cevovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, putem kojih će se ruski gas isporučivati do obale Nemačke preko Baltičkog mora.

Novi gasovod će prolaziti kroz teritorijalne ili isključive ekonomske zone zemalja koje se prostiru duž obala Baltičkog mora — Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke.

Trenutno je izgrađeno preko pola ukupne dužine cevovoda, tačnije, postavljeno je oko 1.200 kilometara gasovoda po dnu Baltičkog mora.

Pored SAD, protiv gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od tranzita ruskog energenta.