O tome je pisao i vizantijski istoričar Prokopije, koji je zapisao kako je „Sunce bilo bez svog sjaja, više kao mesec, celu godinu“. Pisao je i o tome koje su bolesti i kakvi su ratovi niknuli u toj, doslovno mračnoj eri, prenosi hrvatski „Ekspres“.
Sirijski pisar opisivao je „mračno sunce i mesec, i nemirno more“, a Kelti u Irskoj pisali su o „gladi i nedostatku hleba“.
Godinama su se naučnici pitali šta je „promenilo klimu“, a moderna istraživanja imaju različite teorije.
Čini se kako je većina severne hemisfere bila „pod oblakom“. Studije godova stabala između 536. i 551. godine pokazuju usporeni rast u Kini, Evropi i Severnoj Americi.
Manje solarne radijacije uzrokovale su niže temperature i abnormalno vreme. Za ljude je to značilo glad, kao i političku i socijalnu krizu, pa zato ne čudi da je 536. godina proglašena najgorom godinom u istoriji čovečanstva.
Specifične su se stvari događale koje su vezane uz „oblak“, ako ga uopšte tako možemo nazvati. Smrtonosna pandemija, poznata kao „Justinijanova kuga“, poharala je Vizantsko carstvo između 541. i 542. Umrla je gotovo trećina populacije.
Godine 536. u Kini je bila suša i vladala je glad koja je rezultirala velikim brojem smrti, a postoje i zapisi o „žutoj prašini koja je padala kao sneg“. Koreja je stalno imala oluje i potope, a u Mesopotamiji je padao sneg.
Arheološki dokazi pokazuju kako je Skandinavija bila posebno jako pogođena. Čak 75 odsto sela u Švedskoj je napušteno tih godina. Jedna je teorija kako je upravo to podstaklo Vikinge da traže plodniju zemlju u drugim delovima Evrope i još dalje.
„Sunce je crno, zemlja guta more, zvezde padaju s neba“, kaže jedna njihova pesma.
Neobično vreme možda je uticalo na istorijske trendove. Među njima je selidba mongolskih plemena na zapad, pad Persije i uspon i širenje islama.
Neki istoričari kažu i kako je to formalni prelaz iz antike u „mračni“ srednji vek. Kako god bilo, vreme je radikalno uticalo na populaciju.
Šta je moglo da uzrokuje takvu dramatičnu promenu u klimi? Stručnjaci su podeljeni, i možda nikada nećemo znati pravi odgovor. Jedna je teorija da je klima promenjena radi erupcije vulkana u centralnoj Americi. Rezultat toga je mogao biti sloj pepela i prašine koji pokriva većinu planeta.
Druga teorija navodi kako su bile dve erupcije, jedna 536. a druga 540, piše „Vintidž njuz“, što je uzrokovalo mrak i hladnoću širom planete. Oblaci od dima su se rapidno širili iznad planete.
Dokaza o radikalnoj ali kratkoročnoj promeni klime ima i na Severnom i Južnom polu. I na Antarktiku i na Grenlandu, depoziti sulfata datiraju iz sredine 6. veka.
Treća teorija kaže kako je možda meteorit izazvao promene klime.
Stručnjaci misle da su manje šanse za to nego za vulkanske erupcije.
