U pismu, koje je Zelenskom poslato krajem aprila, navodi se da je Višinski u pritvoru od 15. maja prošle godine i da je optužen za državnu izdaju samo zato što je dobrosavesno radio svoj novinarski posao.
Pismo Višinskog prenosimo u celosti.
Kolege i prijatelji! Tek sam sada u mogućnosti da prenesem svoju zahvalnost zbog pisma za moju podršku, koje ste poslali na adresu novoizabranog predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.
Rečima je nemoguće opisati koliko sam bio srećan kada sam u tekstu ugledao ogroman broj poznatih imena i prezimena — Jevgenije Bekasov, Margarita Simonjan, Andrej Kondrašov, Jevgenije Revenko, Georgij Kaptelin, Andrej Medvedev, Jurija Bistrickaja, Jevgenije Podubni i mnoga druga.
Kao da sam osetio čvrsta rukovanja i tople prijateljske zagrljaje… Još je prijatnije to što me podržavaju ne samo oni sa kojima sam radio, već i desetine, čak stotine novinara za koje je profesionalna solidarnost važnija od reči. Još jednom vam veliko hvala!
Proveo sam skoro godinu dana u zatvoru na osnovu izmišljenih optužbi za državnu izdaju. Za ovih godinu dana sam se više puta prisećao svega što sam napisao, što sam dozvolio da bude objavljeno na sajtu „RIA Novosti Ukrajina“ dok sam bio rukovodilac i još jednom sam ostao siguran da smo svi zajedno, i novinari i ja, časno izvršavali profesionalne dužnosti, ne odstupajući ni milimetar od osnovnih principa novinarstva i slobode reči. Sve ono za šta me optužuju — za državnu izdaju, za antirusku propagandu, za subverzivne aktivnosti, predstavlja osvetu za istinu iskazanu u našim tekstovima, kao i političku igru odlazeće administracije predsednika Petra Porošenka. Siguran sam da ću to moći da dokažem na sudu ukoliko proces bude realan i pošten.
Naravno, godinu dana u zatvoru nije jednostavna stvar, nije ni dana prošlo a da nisam želeo da sam slobodan, pored svoje porodice, sa mojim prijateljima i kolegama. Međutim, ni pre godinu dana, ni pre šest meseci, kao ni sada nisam spreman da slobodu platim kompromisima ili učešćem u političkim igrama zbog kojih su me uhapsili.
Siguran sam da bi bilo ko od mojih kolega, da je bio na mom mestu (ne daj bože, naravno), postupio isto.
Nakon godinu dana provedenih u zatvoru, prvo pitanje koje mi svi postavljaju je: „Kako zdravlje, kako raspoloženje?“.
Veseo sam i spreman za borbu. Osećam se normalno iako je to, naravno, subjektivno — poslednji put sam sa doktorima razgovarao pre pola godine. Od tog trenutka ni predstavnici humanitarnih organizacija, ni kvalifikovani doktori me nisu posećivali, a sanitarnu službu u zatvoru u Kijevu sam video samo izdaleka, uprkos mojim zahtevima.
Bilo kako bilo, spreman sam da se borim za svoje časno ime i profesionalnu reputaciju, shvatajući da to neće biti jednostavno i da će se ta borba odvijati u uslovima političkih pritisaka.
Kiril Višinski, 10.5.2019.
