Iako je poseta mađarskog premijera Viktora Orbana Beloj kući prva poseta jednog mađarskog premijera Americi posle 2005, američki mediji i deo te države svojski se trude da značaj ove posete, koja se odigrava u predvečerje izbora za Evropski parlament (EP), umanje.
„Njujork tajms“ ili Si En En, na primer, opisuju Orbana kao autoritarnog lidera sa krajnje desnice koji je devastirao institucije i koji suzbija građanske slobode u Mađarskoj.
Robert Beršinski, bivši zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara u Obaminoj administraciji, a sada potpredsednik nevladine organizacije „Ljudska prava na prvom mestu“, naglašava da je interes Bele kuće da uskladi svoju politiku sa politikama drugih „autokrata i budućih autokrata“, dok drugi umanjuju značaj Orbanove posete činjenicom da je on poslednji centralnoevropski lider kome je učinjena počast da poseti Ovalni kabinet, iako je bio prvi koji je 2016. podržao Trampovu predsedničku kandidaturu.
Iz ove poslednje činjenice bivši mađarski ambasador u SAD i NATO-u, a sada naučnik u Vašingtonu Andraš Simonji izvlači zaključak da ne postoji jedinstvo između Trampovih i Orbanovih političkih stavova.
„Duboka država“ takođe ne miruje, pa će, nakon što Orban napusti Vašington, u Stejt departmentu biti održan sastanak između funkcionera ove institucije i nekoliko mađarskih opozicionih vođa. Takođe, grupa američkih senatora iz obe partije izrazila je zabrinutost zbog „silazne putanje demokratije u Mađarskoj“.
„Orban je verovatno kao ja“, naglasio je američki predsednik u ponedeljak prilikom obraćanja novinarima tokom Orbanove posete, nasuprot mejnstrim medijima, „malo kontroverzan, ali to je u redu… Uradili ste dobar posao, sačuvali ste bezbednost svoje zemlje“. Prema rečima američkog predsednika, Orban je „uradio ogroman posao“ i „poštovan je širom Evrope“.
Sličnosti između Orbanovih i Trampovih političkih stavova ipak postoje, naglašava nekadašnji ambasador i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić i dodaje da je poseta planirana upravo u ovo vreme, kada se bliže izbori za EP i da zbog toga ima dodatni značaj.
„Ovo je nesumnjivo podrška Orbanu i njegovoj političkoj liniji u kojoj se on istakao. Jedna od glavnih stvari je njegova antiemigrantska politika. Tu ima jako mnogo sličnosti sa Trampovom politikom, jer je i jedan od Trampovih proklamovanih ciljeva u kampanji bio sprečavanje ilegalne imigracije. On je od početka, uprkos otporima koji su dolazili sa raznih strana, pristupio izgradnji zida prema Meksiku i zaoštravanju politike prema migrantima u SAD“, smatra Paić.
Druga tačka koja spaja dva državnika jeste, prema Paićevim rečima, odnos prema američkom biznismenu i finansijeru nevladinih organizacija mađarskog porekla Džordžu Sorošu. Orban je izdejstvovao da se Soroševe institucije povuku iz Mađarske, podseća Paić, dok Tramp Soroša smatra jednim od vodećih ljudi ekstremne levice koji je doprineo liberalizaciji stavova američkih političara u pogledu ilegalne imigracije.
„Poziv Trampa Orbanu da poseti SAD nije slučajan i očigledno je da Tramp u Orbanu vidi i neko evropsko uporište za svoje ideje, tim pre što se izborima u Italiji i dolaskom evroskeptične garniture u toj zemlji front u Evropi širi“, kaže Paić i dodaje da i u Britaniji evroskeptična stranka UKIP ima široku podršku građana, 33 odsto, dok su na drugom mestu laburisti sa 16 odsto podrške.
„Znači, taj antiemigrantski i suverenistički front u Evropi jača i nesumnjivo da će Orbanovom posetom to raspoloženje u evropskim zemljama dobiti još više na značaju i zamahu“, objašnjava Paić.
Ni pisanja američkih medija, niti opstrukcija „duboke države“ ne mogu umanjiti značaj Orbanove posete. Naprotiv, samo vreme njene realizacije govori da je trenutak pažljivo izabran i da nije slučajno tempirana u ovom momentu, zaključuje Paić.
Sastanak u Ovalnom kabinetu smatra se posebnom počašću koju američki predsednik ukazuje jednom stranom državniku, a Orban je u kancelariji američkih predsednika bio poslednji put pre dvadeset godina, za vreme administracije Bila Klintona.
Od tada je Orbanova politika doživela evoluciju. Od kada je 2010. ponovo izabran za premijera, Orban se služio nestandardnim metodama da stabilizuje mađarsku ekonomiju i uredi finansije, usprotivio se briselskoj politici prema imigrantima i iskazao ambicije da njegova zemlja postane politički lider centralne Evrope.
