Stene koje su se ranije rasule ostavile su trag po celoj površini Meseca, a novi podaci misije NASA pokazali su da se i danas dešavaju potresi duž rascepa. Takođe, on nastavlja da se smanjuje.
Naučnici upoređuju taj proces s načinom na koji se grožđe postepeno bora i stvara linije dok se hladi i skuplja. Za razliku od kože grožđa, Mesečeva kora ne može da se rasteže jer je krta i raspada se kad god se dogodi smanjenje, prenosi „Kliks“.
Do ovih nedostataka dolazi kada se kora pomera i gura jedan deo iznad drugog. Tada se formiraju neobične stene koje su vidljive na površini. Visoke su i duge kilometrima.
Nova istraživanja omogućena su kreacijom algoritma koji je obradio seizmičke podatke iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. To je pomoglo u rasvetljavanju potresa i razumevanju odakle dolaze.
Nakon što su podaci o lokaciji regenerisani, upoređeni su sa slikama koje je napravio lunarni izviđački orbiter NASA 2010. godine. Utvrđeno je da je najmanje osam potresa dolazilo od pomeranja ploča ispod površine Meseca, a ne od udara asteroida i drugih objašnjenja. To je potvrdilo da Mesec još doživljava pravu tektonsku aktivnost.
Instrumenti koje su astronauti Apola ostavili u prošlosti svoj posao su završili 1977. godine, ali naučnici smatraju da se potres i smanjenje dešavaju i danas, a slike pokazuju nedavne pokrete — kamenje i klizišta na površini.
Instrumenti koje je ostavio Apolo 11 od 1969. do 1977. godine zabeležili su 28 različitih potresa, koji su se dešavali kada je Mesec bio na najudaljenijoj tački od Zemlje, jer Zemljina gravitacija oštećuje koru Meseca.
Naučnici se nadaju da će se vratiti na Mesec i otkriti kakva je situacija danas.