Milorad Dodik veruje da ovo samo može da posluži podgrevanju unutrašnjih političkih prilika i utrkivanju u tome ko će više i pre da mu odbrusi.
Podsetimo, Dodik je prethodno, na obeležavanju 12. maja, Dana Vojske RS i Trećeg pešadijskog puka, u Banjaluci rekao da je uveren da Vojska RS živi, i da će pripadnici Puka uvek biti spremni da brane slobodu Srpske i njenog naroda. On je dodao da Oružane snage BiH nisu tekovina Dejtonskog sporazuma, dok uniforma Vojske RS to jeste.
„Činjenica je da je Treći puk naslednik tradicija RS, i zakonski i politički, pa ne vidim razlog da se tradicionalne uniforme proglašavaju za problem“, kaže u razgovoru za Sputnjik Miloš Šolaja, profesor na FPN u Banjaluci.
„Ovo je zaista nepotrebna politizacija događaja i mislim da je tu više iskorišćena prilika da se Dodik ponovo napadne i da se razračunava sa njim, iako za to nema nikakvog razloga. Dodik je čak vrlo jasno rekao da uniforme budu pod oznakama koje treba da predstavljaju kontinuitet“, objašnjava naš sagovornik.
Šolaja dodaje da u BiH postoji veliki problem s percepcijom Republike Srpske jer se na nju često ne gleda kao na integralni deo BiH.
„S druge strane, postoji težnja za centralizacijom, unitarizacijom, i to se neskriveno na mnogo načina pokušava iskoristiti. Činjenica je da je upravo zaklanjanje iza vojske kao institucije potreba da se i dalje gura teza da je BiH jedinstvena i centralizovana država“, dodaje Šolaja.
Iz rata je BiH izašla sa dve vojske, RS i Federacije, pa je 2003. počela reforma odbrane sistema u skladu s Dejtonom i nema nikakvog razloga da se pravi problem oko nečega što je, kako kaže, već postala tradicija.
Upitan kakve su moguće implikacije izjava druga dva člana Predsedništva BiH o krivičnim prijavama i zatvoru za Dodika, Šolaja odgovara da treba detaljno analizirati pravni aspekt čitave situacije, ali da on definitvno nema utisak da bi krivične prijave mogle da imaju bilo kakvog efekta.
„Pogotovo što ne znam koja bi to institucija u sistemu BiH uhapsila Dodika ili eventualno presudila. Postoji i potreba da se konfuzija dodatno povećava i da se situacija zaoštrava sa linije bošnjačka politika — Republika Srpska“, dodaje on.
Šolaja podseća na način na koji je Komšić izbaran u Predsedništvo BiH, bošnjačkim glasovima, a da Džaferović samo dodaje ulje na vatru i zajedno pokušavaju da izvuku poene za unutrašnje-političku upotrebu.
„Nakon ovoga, verovatno je još jasnije da Savet ministara BiH neće tako skoro biti konstituisan, jer su pukotine koje su se pojavile među akterima sve veće i veće. Sada je jedna ceremonijalna situacija iskorišćena da se pokaže da BiH ne funkcioniše“, napominje Šolaja.
On kaže da je i ranije bilo sličnih situacija u kojima se tri člana predsedništva nisu slagala, međutim, ovo je, kako kaže, specifična situacija.
„Dodik je jaka politička figura i njegovo delovanje izaziva posebnu pažnju. Upravo zbog toga i dolazi do ovih napada. Na neki način žele da diskredituju i njega i svako njegovo delovanje“, zaključak je našeg sagovornika.
Dodikova retorika jeste oštra, ali to je deo trenda na političkoj sceni u BiH i nije naročita retkost; svi učesnici u političkom životu su, u suštini, međusobno slični, ali se atmosfera neprestano usmerava protiv Republike Srpske.
„Kroz delovanje međunarodne zajednice šalje se poruka da Banjaluka treba da smanji svoje autonomne kvalitete i izgubi ingerencije i nadležnosti. U pitanju je proces koji su tokom niza godina sprovodili, pre svega, visoki predstavnici međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu“, zaključuje Šolaja.
