„Neophodno je da postanemo budisti 21. veka, da se trudimo da sledimo učenje Bude, ali ne kao ranije nego da analitički izučavamo budizam, u saradnji s naučnicima“, rekao je Dalaj-lama na predavanju namenjenom budistima iz Rusije, koje održava u svojoj rezidenciji u gradu Dharamsala na severu Indije.
Prema njegovim rečima, sam Buda je govorio da se ne smeju slepo pratiti njegove reči iz poštovanju prema njemu ili veri, nego da treba analizirati i proveravati njegovo učenje, oslanjajući se na logičke zaključke.
„I mi smo danas dužni upravo tako da učimo da živimo — oslanjajući se na logiku, a ne na veru“, dodao je Dalaj-lama.
Duhovni lider budizma je rekao da je njegovo učenje veoma slično savremenoj nauci. Dalaj-lama se već nekoliko decenija sastaje sa zapadnim naučnicima, a pre više od godinu dana počeo je da sarađuje s vodećim ruskim naučnicima u oblastima kao što su neurobiologija, genetika, kvantna fizika, filozofija, psihologija.
„Danas, u 21. veku, potreban je stalni dijalog budističkih i nebudističkih naučnika — on će doneti ogromnu korist svima“, uveren je Dalaj-lama, koji smatra da postoji mnogo podudarnosti između savremene svetske nauke, a posebno kvantne fizike, i budističkih učenja od pre hiljadu, pa čak i dve hiljade godina.
Prema njegovim rečima, misli filozofa drevnoindijskog budističkog univerziteta Nalanada dobili su potvrdu u podacima kvantne fizike o osobenosti ponašanja najsitnijih čestica i opažanja, o zavisnosti objekta posmatranja od pozicije posmatrača.
„I savremeni naučnici su veoma zainteresovani za budizam. Zbog toga što se, na primer, tradicija univerziteta Nalanda veoma dobro uklapa u savremenu nauku, u kvantnu fiziku", naveo je Dalaj-lama.
On je dodao da budistička shvatanja o opažanju sveta govore o „nesebičnosti pojava“, odnosno da nijedna pojava ne postoji sama po sebi, nezavisno od drugih pojava, da je svaka pojava uslovljena uzročno-posledičnim vezama i samim tim lišena „samobitnosti“. To uključuje i čovekovu ličnost.
„Zbog toga je neophodno da se oslobodimo od vezivanja za biće samo po sebi, od vezivanja za ’ja‘. U tom vezivanju je koren svih naših tamnih strana. Kada razumemo da pojave nipošto nisu onakve kakvima nam se čine, tada vezanost za objekat postaje slabija, nestaju gnev i druge negativne emocije“, objasnio je Dalaj-lama.
Psihologija budizma, prema njegovim rečima, formirala se hiljadama godina i čvrsto je povezana s budističkom filozofijom, čije pretpostavke potvrđuju savremeni naučni eksperimenti. Danas ti aspekti budizma mogu da odigraju odlučujuću ulogu u poboljšanju života na zemlji, uspostavljanju mira, sprečavanju sukoba, smanjivanju jaza između bogatih i siromašnih.
Dalaj-lama je uveren da za sprečavanje ratova, depresija, za iskorenjivanje siromaštva, izlazak iz ekološke krize i rešavanje drugih problema savremenog sveta, obrazovnom sistemu nedostaju lekcije budističke psihologije i filozofije koje bi ljude od malih nogu učile da kontrolišu emocije i da postižu spokoj uma.
„Danas je na svetu mnogo ubistava, velikih sukoba koji odnose živote. Raste jaz između bogatih i siromašnih. A sve je to zbog nedostatka ljubavi i saosećanja… Samo ljubav, saosećanje i nenasilje mogu da učine ovaj svet boljim“, rekao je Dalaj-lama.
Ove godine u Dharamsalu na predavanja Dalaj-lame doputovalo je 1.200 budista iz Rusije.
