Papa Franja je izjavio da je Stepinac bio „krepostan čovek“, zbog čega ga je Crkva proglasila blaženim. Međutim, u određenom trenutku u procesu kanonizacije postoje nejasne istorijske tačke.
„I ja koji treba da potpišem kanonizaciju sa odgovornošću sam molio, promišljao i tražio savet i onda sam video da treba da pitam za pomoć Irineja. Irinej je veliki patrijarh i pomogao mi je. Osnovali smo zajedno istorijsku komisiju i radili smo zajedno. Jer i Irineja i mene jedino zanima istina. I da ne pogrešimo. Čemu bi služilo proglašenje sveca ako tu istina nije jasna? Nikome to ne bi služilo“, rekao je papa.
Krestić dodaje da je papa Franja ovom izjavom pokazao da je vrlo oprezan i vrlo sumnjičav u istinske vrednosti Alojzija Stepinca. Uzdržanost pape da ne odluči ništa bez konsultacija sa Srpskom pravoslavnom crkvom ide mu u prilog, zbog čega zaslužuje pohvalu.
„Papa Franja je ostao dosledan i neće žuriti da podlegne pritiscima koji su svakako veliki kad je reč o Hrvatskoj“, ističe Krestić.
On podseća da se u Hrvatskoj nedavno pojavio jedan dokumentarni film o Stepincu u kome su kao sagovornici učestvovali i pojedini istoričari iz Beograda, koji su davali tako neoprezne izjave koje su išle u prilog „svemu onome što želi hrvatska rimokatolička crkva“.
Prosto je sramotno kako su naši istoričari dozvolili da budu upotrebljeni, čak i zloupotrebljeni, naglasio je srpski akademik Krestić.
„Čak nijednu ozbiljnu i kritičku ocenu o Stepincu u tom filmu nisu dali, ali su poslužili hrvatskim političarima i hrvatskoj rimokatoličkoj crkvi da od Stepinca, još pre nego što je proglašen za sveca, naprave više nego svetitelja“, ističe sagovornik Sputnjika.
On dodaje da bi pre stao na stranu pape Franje nego tih srpskih istoričara „koji su poslužili Hrvatima da beatizuju i glorifikuju Stepinca i proglašavaju ga nepogrešivim i pravim svecem“.
Zbog toga ne bi trebalo da se čudimo što iz Hrvatske konstantno ide priča o kanonizaciji Stepinca, kaže Krestić i podseća da su čak i neki hrvatski istoričari koji su učestvovali u tom filmu bili kritičniji od naših, „koji su poslužili Hrvatima u toj igri oprosta svih grehova koje Stepinac ima na duši kad je reč o genocidu u NDH“.
Naš sagovornik ocenjuje da je teško sada reći da li papina izjava predstavlja prekretnicu kad je reč o odnosu Rimokatoličke crkve o kanonizaciji Stepinca. Međutim, ta uzdržanost koju je pokazao papa Franja vrlo je simpatična i pohvalna.
„Šta će biti sutra, koliko je moguće da ta uzdržanost opstane i dokle će opstati, teško je prognozirati. U svakom slučaju, ona služi papi na čast. To je odgovorno ponašanje, papa ne želi da se ogreši ako ne sazna sve o jednom takvom čoveku kakav je bio Stepinac, koji je u svakom slučaju diskutabilan kao ličnost, a pogotovo kao potencijalni svetac“, zaključio je Krestić.
