„Otvoreni smo za najširu saradnju na Arktiku, gde, kao što smo više puta naglašavali, nema nikakvih osnova za konflikte, za pokušaje uvođenja vojnih metoda za rešavanje bilo kakvih pitanja koja se ovde pojavljuju. Postojeći međunarodni zakon nam omogućava da pouzdano obezbeđujemo nacionalne interese svih arktičkih država i neregionalnih zemalja“, rekao je Lavrov, govoreći na 11. ministarskom sastanku Arktičkog saveta u finskom Rovanijemiju.
„Rusija čini skoro trećinu Arktika. Mi ga smatramo prostorom mira, stabilnosti i produktivne saradnje. Sa zadovoljstvom primećujem da svi naši partneri u Arktičkom savetu imaju slične stavove. Mi u tome vidimo garanciju uspešnog razvoja dalekog severa, jer je upravo na arktičkim državama posebna odgovornost za ono što se ovde dešava“, objasnio je ruski ministar.
On je podsetio da je strateški cilj da se obezbedi održivi razvoj regiona u tri dimenzije: ekonomska, ekološka i socijalna. „I mi polazimo od činjenice da ekonomski razvoj Arktika treba da se odvija u skladu sa visokim ekološkim standardima, uz poštovanje interesa građana koji tamo žive, uključujući i način života autohtonih naroda“, konstatovao je Lavrov.
Rusija će se u okviru svog predsedavanja Arktičkim savetom u periodu od 2021. do 2023. godine fokusirati na pitanja društveno-ekonomskog razvoja regiona i energetske bezbednosti, zadržavajući pritom pažnju na ekologiju, dodao je Lavrov.
„Podržavamo program predsedavanja Islanda sa kojim Rusija ima zajedničke interese u regionu“, naveo je Lavrov. „To su pre svega problemi mora: razvoj morske bioekonomije i zelene plovidbe, borba protiv morskog otpada, uključujući mikroplastiku, kao i zakiseljavanje okeana“. „Obezbedićemo kontinuitet opštih arktičkih pitanja prilikom prelaska predsedavanja u Savetu na Rusiju 2021. godine. Težićemo realizaciju svih inicijativa pokrenutih pod predsedavanjem Islanda“, dodao je on.
