Prvi put posle 2014, izraelska armija (IDF) je u Pojasu Gaze upotrebila jednu od svojih najubojitijih taktika u borbi protiv Hamasa i Islamskog džihada — dve terorističke organizacije koje vladaju prostorom Gaze — taktiku ciljanih ubistava visokih funkcionera ovih organizacija.
Na novu eskalaciju neprijateljstava koja je počela u subotu ujutru, kada su Hamas i Islamski džihad ispalili nekoliko stotina raketa na jug Izraela i ubili četvoro Izraelaca, IDF je odgovorio ciljanim bombardovanjem i ubistvom Hameda al Hudarija, čoveka zaduženog za transfer novca iz Irana do islamističkih frakcija koje vladaju Gazom.
Iako Hudarijevo ubistvo nije prvo od 2014, do sada zvanični Izrael nije se oglašavao niti prihvatao odgovornost kada je o ciljanim ubistvima bilo reči. Tako je 2016. u Tunisu ubijen Muhamed el Zoari, član vojnog krila Hamasa, dok je na plaži u Gazi 2017. ubijen Mazan Fukah, optužen za finansiranje i planiranje terorističkih napada na Zapadnoj obali.
Dok za ubistvo ove dvojice visokih Hamasovih funkcionera nije bilo zvanične potvrde o odgovornosti Izraela, u Hudarijevom slučaju zvaničnici Izraela objasnili su da je izraelska obaveštajna zajednica pažljivo pratila puteve novca, koji su ih iz Irana doveli do Hudarija.
Potvrdu da je stara taktika ponovo u igri dao je i komandant izraelske Južne komande IDF, general Herci Halevi, koji je, govoreći o ubistvu Hudarija, izjavio da očekuje da se slični napadi nastave.
Osim Hudarijevog automobila, izraelske snage izvršile su udare i po drugim ciljevima, ukupno 320, kao što je Hamasov štab javne bezbednosti, podzemni tuneli, skladišta minicije, raketni lanseri… Islamski džihad potvrdio je da je sedam njegovih članova poginulo u napadima, a ministarstvo zdravlja u Gazi da je u bolnice primljeno 146 ranjenih.
Osim novosti da je Izrael ponovo počeo da se koristi taktikom ciljanih ubistava funkcionera terorističkih organizacija, u ovoj novoj eskalaciji sukoba novost je i da je Islamski džihad najavio terorističke napade uz samom Izraelu, tokom predstojećeg obeležavanja Dana nezavisnosti, ali i tokom održavanja takmičenja za Pesmu Evrovizije, koje bi trebalo da se održi u Tel Avivu od 14. do 18. maja.
Zašto je izraelski sistem bezbednosti najsavremeniji na svetu?
Izrael je već dugo bio pošteđen terorističkih napada na svojoj teritoriji, pre svega zahvaljujući obaveštajnom sistemu i od početka dvehiljaditih, kada je bio izložen talasu samoubilačkih napada, danas je tako nešto praktični nemoguće.
Kada jedna etablirana teroristička organizacija kao što je Islamski džihad izrekne takve pretnje, možemo da zaključimo da je u pitanju ozbiljna pretnja, kaže profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Slobodan Anđelković.
„Sada se postavlja drugo pitanje. Imaju li oni operativnih sposobnosti da izvrše jedan takav teroristički napad, budući da je izraelski sistem bezbednosti jedan od najsavremenijih, ako ne i najsavremeniji na svetu. Vidimo da poslednjih godina i nemamo toliko terorističkih napada. Oni (teroristi) su se preorijentisali, pa uz pomoć primitivnih raketa napadaju sa palestinske teritorije izraelske ciljeve“, objašnjava Anđelković.
Za zaštitu Izraela od terorističkih napada zaduženo je, prema rečima penzionisanog oficira KOS Ljubana Karana, nekoliko obaveštajnih i kontraobaveštajnih agencija — Mosad, Šin Bet, obaveštajne i kontraobaveštajne agencije IDF, sve one imaju svoj delokrug delovanja. Međutim, prema njegovim rečima, tesno koordiniraju rad i razmenjuju podatke, tako da na njih treba gledati kao na složenu celinu.
Izraelska obaveštajna zajednica prva je razvila taktike likvidacija ličnosti, vođa terorističkih organizacija i funkcionera, čak i kada su u pokretu, kaže on.
„Oni su oduvek bili jaki zato što su država koja je od svog osnivanja u velikim problemima i stalnoj opasnosti“, objašnjava Karan, „Uvek su u realnoj opasnosti i od oružanog napada, a pogotovo od terorizma. Mislim da ne postoje obaveštajne službe koje bolje poznaju metode terorizma i terorističke organizacije, pogotovo na Bliskom istoku. Vrlo su dobro organizovani, obučeni, tehnički opremljeni i mnoge stvari postižu ne samo klasičnim obaveštajnim radom i ubacivanjem agenata u strukture, odakle im preti opasnost, nego već dugi niz godina imaju vrlo razvijene metode izviđanja dronovima i dejstva na određene ciljeve, objekte i na ličnosti upotrebom dronova.“
Iako se izraelski bezbednosni sistem bazira na jakoj vojsci i tome što je Izrael jedina bliskoistočna nuklearna sila, za nekonvencionalnu borbu protiv terorizma bila su potrebna i nekonvencionalna sredstva, naglašava Anđelković.
„Oni protiv terorizma ne mogu da se bore klasičnim metodama, i prešli su na nivo borbe koji više odgovara teroristima, a to je da stvaraju kompleksan sistem bezbednosti. Ali oni su, koliko vidim, to poprilično uspešno razradili. Imaju ’antiteroristički zid‘, protiv koga su se mnogi bunili. To je zid koji ih štiti od upada terorista sa strane Palestine, ali je poprilično efikasan. Pored toga razvili su i elektronske sisteme za prepoznavanje lica, automobilskih tablica… To su razvili još pre deset godina… zatim softver koji prepoznaje napuštene predmete. Tako da je to prilično usavršen sistem“, kaže Anđelković.
Bezbednost ne može da bude savršena i stopostotna
Tako razvijen sistem može da bude efikasan i u zaštiti tokom Dana nezavisnosti i Evrosonga, ali, dodaje on, nikada ne možete da budete apsolutno sigurni:
Bezbednost Izraela nikada nije bila savršena i stopostotna, uvek su moguća iznenađenja, naglašava Karan. Ipak, u Izraelu se vrlo uspešno eliminiše takva vrsta opasnosti.
„Imao sam jednom prilike da čujem kako na to gleda jedan izraelski general koji se bavi poslovima bezbednosti. Kada su ga prisutni pitali kako se oni bore sa terorizmom, on je hladno rekao da oni obuku počinju u obdaništu. Znači, dete u Izraelu još u vrtiću mora da nauči da za kratko vreme nađe najbolji zaklon ako je u pitanju teroristički akt“, objašnjava Karan.
Izrael uvek odgovara na bilo koju vrstu provokacije ili napada na svoju teritoriju, i uvek odgovara drastično, kaže Anđelković.
„Ukoliko troje ili petoro Izraelaca pogine u nekom terorističkom napadu, oni imaju tendenciju da u znak odmazde ubiju trideset ili pedeset Palestinaca. To se potvrdilo kao metod borbe, kao način očuvanja nacionalne bezbednosti, da ne vraćaju oko za oko i zub za zub, nego, po mom mišljenju, oči za oko i zube za zub. Uvek drastičnije odgovore u odnosu na ono kako su napadnuti“, smatra on.
