Slučaj je hteo da posle posete papskoj državi prva zvanična poseta Milorada Dodika u ulozi predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine bude Turskoj, prema kojoj, nikada to nije krio, ne gaji baš nikakve navijačke strasti.
Treba li podsećati na Dodikovu izjavu da za BiH navija samo kada igra protiv Turske. Za koga je, pak, navijao predsednik Turske, koji je osim Dodika u Ankari ugostio i bošnjačkog člana Predsedništva Šefika Džaferovića?
„Želimo da se što pre formira vlast u BiH bez međusobnih optužbi i nadam se da će se lideri što pre fokusirati na proces reformi, integracije BiH u evroatlantske institucije i učlanjenje u NATO, za šta Turska pruža veliku podršku“, izjavio je predsednik Turske.
Može li se ta izjava Redžepa Tajipa Erdogana smatrati pritiskom na Republiku Srpsku, jer bošnjački deo vlasti u Sarajevu formiranje Saveta ministara BiH uslovljava upravo pristankom Srpske na Akcioni plan za članstvo u NATO?
Koliko god to izgledalo kontradiktorno i uslovljavajuće, s obzirom na dobro poznati stav RS da članstvo u NATO ne dolazi u obzir, savetnik Milorada Dodika Srđan Perišić kaže da uopšte nije reč o pritisku Ankare na Republiku Srpsku. Objašnjava i zašto.
„Ova izjava da Turska snažno podržava evroatlantske integracije data je iz turskih razloga da opstanu koliko-toliko u Sarajevu i da ne zaoštravaju odnose sa Amerikancima. Ona je posledica toga, ali ne i znak da to Turska stvarno želi“, kaže Perišić za Sputnjik.
Obrazlažući svoj stav, on je ukazao da je uticaj Turske poslednjih godina opao u BiH i to zbog dva razloga. Tamo je došao arapski kapital iz Saudijske Arabije, odnosno Ujedinjenih Arapskih Emirata, s kojima Turska danas nije u dobrim odnosima. S druge strane, na politiku bošnjačke elite veliki je uticaj Amerike.
„Turske sve manje i manje ima u Sarajevu. Ono Turaka što ih tamo ima pod kontrolom su Amerikanaca i Fetulaha Gulena“, napominje Dodikov savetnik.
Da uticaj Turske slabi u BiH svestan je i Erdogan, kaže Perišić i u tom kontekstu podseća na odnose Turske i Amerike koji su zaoštreni na mnogim pravcima, pogotovo zbog vojne, ekonomske, energetske saradnje Turske sa Rusijom, kao i pitanja Kurda. Zbog takve pozicije Turska nije htela da taj minimalni oslonac koji joj je ostao u Sarajevu dodatno ugrozi posetom Dodika i Džaferovića, time što će Bošnjacima reći da treba da popuste i prestanu da ucenjuju RS i Milorada Dodika, kaže sagovornik Sputnjika. Međutim, on je uveren da Turska upravo tako razmišlja.
„Erdogan nije mogao da kaže ono što misli, a to je — treba da formirate vlast, pustite, kakav NATO. Kao članica NATO-a Turska je napravila veliki otklon od saradnje sa Alijansom i Zapadom upravo zbog saradnje sa Rusijom“, objašnjava Dodikov savetnik. On napominje da bi iznošenjem onog što zaista misli, Turska pustila niz vodu Bakira Izetbegovića koji je njen minimalni oslonac u Sarajevu. Poklopila bi ga, kako kaže, ta arapsko-američka struja koja je sada dominantna u Sarajevu, a ujedno bi opet zaoštrili odnose sa SAD.
Perišić podseća da Džaferović pripada Izetbegovićevoj struji i da bi joj bila dodatno otežana pozicija u Stranci demokratske akcije kojoj u novembru ove godine predstoje izbori. Tada će biti odlučeno ko će preuzeti rukovođenje strankom, da li prozapadna i arapska struja koja je sada dominantna, ili Bakirova koja nastoji da ima dobre odnose i sa zapadom i sa Turskom, što mu, kako kaže Perišić, teško ide.
„Zato što je na jednoj strani morao da pomeni fokusiranost BiH na evroatlantske integracije i članstvo u NATO. To je na drugoj strani ublažio konstatacijom da je „veoma važno i pitanje uključivana BiH u projekat gasovoda ’Turski tok‘“, primetio je sagovornik Sputnjika. Pod uticajem Amerike i Arapa u Sarajevu postoji, kako napominje, veliki otpor tome da dođe ruski gas, iako je ono malo što ga sada ima upravo ruski gas koji stiže iz Srbije preko Zvornika.
„Ja mislim da je Erdogan bio izbalansiran, da u svojoj izjavi nije bio antisrpski, ni protiv Republike Srpske. Turska je kao članica NATO-a ispunila zahtev SAD, ali ona tako ne razmišlja već više od tri godine“, zaključio je Perišić.
