Ta droga se u Bangladešu pojavila 2002. godine, a od tada se sve više koristi. Prvenstveno se proizvodi u velikim količinama u nelegalnim postrojenjima u Mjanmaru, a u Bangladeš se unosi preko granice na krajnjem jugoistoku zemlje, kuda protiče reka Naf.
Odgovor vlasti na krizu koju je izazvala jaba bio je veoma oštar, a stotine ljudi ubijeno je u policijskim akcijama, često u navodnim nesrećnim slučajevima unakrsne vatre. Jedan od bivših zavisnika Muhamed kaže da je bio budan od osam do čak deset dana kada je aktivno koristio jabu.
„Uzimao sam drogu ujutru, popodne, uveče, potom kasnije uveče i celu noć sam radio da ne legnem“, priča Muhamed.
Nakon više dana bez spavanja, Muhamed bi potpuno kolabirao.
„Onesvestio bih se. Potpuno bih kolabirao. Probudio bih se posle dva-tri dana, jeo i ponovo se vratio da spavam. Međutim, u slučaju da kod sebe imam jabu, uzeo bih još. Čak i da imate jednu pilulu, uzećete je“, kaže Muhamed.
Njegova zavisnost počela je dok je radio u prestonici Daki, prenosi Tanjug pisanje Bi-Bi-Sija.
„Bavili smo se uvozom iz Japana, pa smo radili noću zbog vremenske razlike. Jedan od kolega rekao mi je za jabu i da ću, ako je uzmem, moći da ostanem budan i imati više energije i snage da dosta radim ujutru i kasno uveče“, objašnjava Muhamed.
Prema njegovim rečima, tokom rane faze korišćenja droge, prisutni su mnogi pozitivni efekti, ali oni kratko traju i dovode do promena u ponašanju i kolapsa.
Efekte droge objasnio je i doktor Ašik Selim, koji se specijalizovao za bolesti zavisnosti.
„Isprva postanete druželjubiviji, više uživate u muzici, cigaretama i seksu. U Bangladešu postoji veoma nezdrava veza između seksa i jabe — duže ste budni, imate više energije, raste vam samopouzdanje. Ako prestanete da uzimate jabu, nema krize, nije kao alkohol ili heroin. Međutim, njeni efekti su ono što zaista izaziva zavisnost. Ovo je veoma, veoma opasna droga“, objašnjava Selim.