00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Ukrajinski ministar: Za nesreću Ukrajinaca krivi korupcija i sovjetsko nasleđe

© Press-služba prezidenta Ukrainы / Uđi u bazu fotografijaMinistar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin - Sputnik Srbija
Pratite nas
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin smatra da su korupcija i „sovjetsko nasleđe“ jedan od glavnih uzroka zbog kojih se Ukrajinci osećaju nesrećno.

Klimkin je komentarisao rejting izveštaja o sreći u svetu (World Happiness Report) za 2019. godinu, koja je sastavljena na zahtev Ujedinjenih nacija. Prema ovom izveštaju, Ukrajina je zauzela 133. mesto od 156 zemalja.

„Na listi ’srećnih‘ zemalja sveta prema izveštaju UN, Ukrajinci su među najnesrećnijima. Šteta, ali sada imamo razloga da se smatramo takvima: ruska agresija u Donbasu, ruska okupacija Krima, korupcija, ekonomski problemi, sovjetsko nasleđe i Černobilj“, napisao je Klimkin na svom nalogu na Fejsbuku. 

​Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se nakon državnog prevrata u Ukrajini, povratka Krima u sastav Rusije i početka ustanka u Donbasu. U januaru 2015. godine Vrhovna rada donela je izjavu u kojoj se Rusija naziva „državom-agresorom“.

Kijev je više puta optuživao Moskvu za mešanje u poslove Ukrajine, a naročito za učešće u sukobu na jugoistoku zemlje, vođenje „hibridnog rata“, špijunažu i sajber-napade.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova - Sputnik Srbija
Zaharova: Da li je Klimkin prošao analize?

Rusija negira ove optužbe i naziva ih neosnovanima. Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.

Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala