Joanikije je kazao da uprkos spremnosti SPC da potpiše ugovor sa državom, kao što su to uradile Islamska zajednica i Rimokatolička crkva, nisu naišli na iskren dijalog.
„Umesto toga dobili smo nacrt zakona o slobodi veroispovesti, koji je više ličio na revolucionarni poziv za gonjenje Crkve i pljačku njene imovine, nego na valjano pravno regulisanje slobode vere“, rekao je Joanikije.
On je naveo da izrada i usvajanje zakona o slobodi vere ima veliki značaj i za Crkvu i za državu.
„Mi već duže vremena, više od jedne decenije, naglašavamo da to važno pitanje treba rešiti u skladu sa opštevažećim pravnim načelima i Ustavom Crne Gore. Organizovali smo 2008. godine međunarodni naučni skup na temu verskih sloboda danas i štampali zbornik radova“, rekao je Joanikije.
On je saopštio da su inicirali, nažalost bezuspešno, više puta dijalog sa nadležnim državnim institucijama koji bi doprineo boljem razumevanju ovog pitanja.
„Pozitivno smo ocenili zaključenje ugovora između Crne Gore i Rimokatoličke crkve i slične ugovore sa drugim verama u Crnoj Gori. Izrazili smo spremnost da potpišemo ugovor sa državom ukoliko bi on bio prihvatljiv za obe strane“, kazao je Joanikije.
Dosad je, kako je dodao, neslavno tekla priča sa tim nacrtom, ali ga se vlasti još nesu odrekle.
„Mi, svakako, ne možemo da prihvatimo zakon u kom bismo u svojoj državi od nje bili diskriminisani u odnosu na druge crkve i verske zajednice. Nedopustivo je da se kroz različite pravne akte koji se odnose na istu materiju — slobodu vere — uvode dvojni standardi i neravnopravnost među verama u Crnoj Gori“, smatra Joanikije.
On je kazao i da oni koji bi da ruše krstionicu na Miholjskoj prevlaci našli bi se na tragu zlotvora koji su srušili Prevlački manastir sredinom 15. vijeka i Lovćensku kapelu, ali bi i njihovo prokletstvo primili na sebe.
„Pitanje krstionice na Prevlaci ne može se pravilno razumeti bez njene predistorije. Tamo je davno porušena naša najveća svetinja, Manastir Svetih Arhangela koji vekovima čeka obnovu“, rekao je Joanikije.
Prema njegovim rečima, svetinja koju je Sveti Sava odredio za sedište drevne Zetske episkopije. Ona je u vreme cara Dušana uzdignuta na stepen mitropolije, a današnja Mitropolija crnogorsko-primorska čuva njen kontinuitet. Ta svetinja, iako davno porušena, poštuje se kao prva katedra Mitropolije.
„Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije dao je sve od sebe da se započne pomenuta obnova. U tom cilju, okupio je najpoznatije i najiskusnije stručnjake koji bi pomogli da se ispune odgovarajući standardi prilikom obnove. Međutim, naišao je na nerazumevanje kod državnih institucija, koje umesto da daju stručnu podršku, samo koče i odugovlače“, rekao je Joanikije.
Iako nema dozvolu, ta krstionica probudila je svest o Prevlačkoj svetinji i postala simbol njene obnove.
„Oni koji bi je sada rušili, našli bi se na tragu onih zlotvora koji su srušili slavni Prevlački manastir sredinom 15. veka, kao i na tragu onih koji su srušili Lovćensku kapelu, ali bi i njihovo prokletstvo primili na sebe. Nadam se da do toga neće doći“, rekao je Joanikije.