„Vrhovna rada se priprema da suštinski ograniči ovlašćenja predsednika. Novoizabrani predsednik mogao bi da se pretvori u formalnu figuru, vezanu složenom mrežom upravljačke birokratije… Većina predloga je neustavna“, napisao je Pisarenko na Fejsbuku.
On je priložio i tekst nacrta zakona kojim se podrazumeva unošenje izmena u niz ukrajinskih zakona kojima se utvrđuju ovlašćenja predsednika, premijera i Vrhovne rade.
Prema dokumentu, niz ovlašćenja koja je ranije imao predsednik, bila bi predata premijeru i parlamentu. Nije naveden autor teksta, nego je samo ukazano da ga „podnose narodni poslanici“.
Nacrt zakona podrazumeva da organizovanje i kontrola delatnosti Službe za bezbednost Ukrajine prelaze u nadležnost Vrhovne rade. Parlament bi takođe bio nadležan i za imenovanje i razrešavanje dužnosti šefa specijalne službe. Prema aktuelnom zakonodavstvu, predsednik države lično donosi odluku o postavljanju prvog čoveka Službe za bezbednost Ukrajine.
Nacrt zakona podrazumeva i da Vrhovna rada preuzima nadležnost nad imenovanjem šefa Nacionalne banke Ukrajine, na osnovu predloga predsednika.
Jedna od predloženih normi je i da predsednik podnosi Vrhovnoj radi imena kandidata za šefa diplomatije i ministra odbrane na osnovu predloga koalicije poslaničkih partija, a ne po sopstvenom izboru.
Nacrtom zakona uprošćava se i procedura opoziva predsednika. Za započinjanje procedure dovoljna je inicijativa generalnog tužioca, političke partije ili poslaničke grupe. Prema nacrtu zakona, nakon podnošenja predloga za opoziv predsednika parlamentu, dokument mora da odobri najmanje 226 poslanika. Na osnovu te odluke formira se specijalna privremena komisija koja razjašnjava okolnosti izložene u predlogu za opoziv.
Parlament s najmanje 300 glasova usvaja optužnicu protiv predsednika koja se upućuje Ustavnom i Vrhovnom sudu. Ukoliko sudovi usvoje optužnicu, parlament treba s najmanje tri četvrtine, odnosno 337 poslaničkih glasova da potvrdi odluku suda.