Navodi se kako se u Hrvatskoj više od 1.500 osoba i dalje vodi kao nestalo, a da vlada traži posmrtne ostatke 414 osoba, što čini ukupan broj od 1.922 nerešena slučaja. Rešavanje tih slučajeva usporavaju pravni, politički i tehnički činioci, stoji u izveštaju koji prenosi portal „Dnevnik.hr“.
Nevladine organizacije izvestile su kako više migranata navodi da su ih granični policajci tukli dok su u naručju držali odojčad ili malu decu. Jedna migrantkinja je rekla nevladinim organizacijama da su je muški granični policajci podvrgnuli pretresu u šumi u prisustvu odraslih migranata muškog pola, stoji u izveštaju.
Domaće nevladine organizacije koje se bave pravima migranata izveštavale su i o policijskim pritiscima kao što su prekomeran nadzor i ispitivanje bliskih saradnika i članova porodica službenika, dodaje se u njemu.
Prema rečima pravobraniteljke za ljudska prava, na koju se Stejt department poziva, diskriminacija na nacionalnoj osnovi bila je najzastupljeniji oblik diskriminacije, i to posebno prema osobama srpske i romske nacionalnosti.
Napominje se kako su predvodnici jevrejske zajednice i dalje prijavljivali antisemitski govor na internetu i u medijima, kao i sve veću pojavu antisemitskih i ustaških grafita na ulicama. Nevladine organizacije izveštavale su o slučajevima nasilne osvete prema članovima zajednice koji su pokušavali da prefarbaju svastike.
Jevrejska zajednica uz to je istakla i da državni zvaničnici nisu dovoljno osuđivali, sprečavali i suzbijali revizionizam vezan uz Holokaust, piše takođe u izveštaju.
Navodi se i kako je u junu na osudu naišla HRT-ova reportaža pisca Igora Vukića, u kojoj je on negirao da su u Jasenovcu počinjeni zločini.
Kao problem navodi se i povraćaj imovine žrtvama Holokausta. Stejt department piše kako vladi nedostaje zakonski okvir za rešavanje tog pitanja i da Hrvatska nikad nije prihvatila zahteve za povrat imovine oduzete tokom razdoblja Holokausta od 1941. do 1945. godine.
Povrat imovine ostaje problem i za Srpsku pravoslavnu crkvu i Koordinaciju jevrejskih opština u Hrvatskoj, dodaje se.
Od 2014. godine nije bilo povrata jevrejske društvene imovine, iako je nekoliko zahteva u postupku.